Duša

Duša….Svi o njoj govore, a malo ko zna gde se ona stvarno nalazi i malo je onih koji smeju da zavire u nju, da se otvore, da je iznesu na svetlost dana, da se ogole, da je predaju kiši, oluji, zubu vremena…Malo je onih spremnih da hodaju njenim stazama, lavirintima…..Plaše se ljudi da u mračnim hodnicima pronađu sebe, svoje sopstveno ,, Ja”.

Mnogo snage treba da se zakorači u odaje u kojima će nas sačekati davno potiskivani strahovi, nemoć, tuga, teskoba…sve one tajne čuvane od svih, pa i od sebe same, zaključane katancima čije ključeve smo davno izgubili…….Mračno je i teskoba pritiska… Snaga je potrebna da se zaustavi dah na tom putovanju dok koračamo spotičući se o kamene kojima smo zatrpavali suze, ponos, proživljene dane prepune sopstvenih grešaka koje su nas oblikovale i učinile ovakvim kakvi danas jesmo…Nailazimo na snove koje smo budni sanjali a u trenucima očaja, otpisivali i verovali da i nisu trebali da se ostvare…Sada nam se čine dalekim, ništavnim…Sreli smo i oči koje su nekada imale bajku našeg života a već odavno su sunce tuđeg neba…Po najskrivenijim ćoškovima duša pronaćićemo sve one nepristojne ponude, davno zaboravljenje želje,pitanja bez odgovora i tišina koje razaraju dušu kao so na živu ranu.

Mnogo je ožiljaka, nemih svedoka koji govore i sećaju o nekim danima koje je pokrila prašina vremena…I onda kad skupimo snagu da zakoračimo u odaje duše, kad se ogrnemo plaštom hrabrosti, spoznajemo ne svoj lik već svoje sopstveno ,,Ja”. Tek tada na svet i ljude gledamo drugačije, ne obazirući se na tuđa mišljenja koja su samo mišljenja i ništa drugo…Shvatimo da nisu bitni oni ljudi oko nas, već mi i naše male ludosti života…Često taj susret sa samim sobom dovodi do patnje i razočaranja i novih odluka o čišćenju duše..Mnogo toga je potrebno izbaciti kako bi u naš život prostrujala nova energija, nova snaga…Neke ljude i događaje eliminišimo jer njihova misija je u našim životima završena, a nekim novim otvorimo i pročistimo staze kako bi nam sa radošću došli ako su već krenuli ka nama. Budimo ljubazni domaćini. Tek kad spoznamo sebe, očistimo taj svoj mali svet, postajemo nedodirljivi za tuđe poglede i reči koje bole, koje mogu da povrede…

Uvek kad sam otvarala dušu, skidajući sloj po sloj celofana strepnje, nade i stida kojim sam se branila od tuđih gramzivih i alavih slabosti, znala sam da činim pravu stvar. Samo slabi ljudi su ti koji osuđuju druge kad srce postave na dlan i nastoje da uzdignu sebe omalovažavajući druge….Otvaranje duše nije odlika slabića i puževa iza kojih ostaje ljigav trag već onih hrabrih i sposobnih ljudi kojima je iskrenost oružje….koji su spremni da se ogole na pozornici života pred onima koji zaziru da zavire u svoju dušu, da upoznaju sebe. I ne nikada mi nisu bili potrebni vaši aplauzi, vas slabića koji ne znate ni ko ste ali znate da prstom upirete na moje srce na dlanu. Mnogo snage treba da se duša otvori, da se krene sa osećanjima među ljude, da se radi na sebi…Nailazi se i na mučninu kao kad pojedete parče salame pokvarene, kad shvatite da niste onakvi kakvi ste se svetu pokazali ali nastavite, radite na sebi jer iskrenost je najveći dar koji samo retki poseduju…Na pola puta sam do pobede a vi koji upirete prstom u moju golotinju opominjem vas i skrećem pažnju da zavirite u svoju dušu, a ne da obraćate pažnju na moju….

Ljudi se samo likom razlikuju ali su u duši svi isti..Nakupilo se mnogo toga u nama, a mi plašeći se da raščistimo dušu, mir i spokoj tražimo na drugim mestima, u drugim ljudima i sve to nas oblikuje u različite likove i forme…Sav mir koji nam je potreban nalazi se duboko u nama…Zato zavirimo u duše, pronađimo izvore sa kojih ćemo se napiti čistote, mira…Svuda drugde su tuđi životi, tuđe sudbine, tuđe istine koje za nas ne važe.

 

Prethodni tekst-> Spokoj se krije u duši koja voli    

 

Pridruži nam se-> Budi deo Lips&Heels-a!

 


 

O autoru:

Tatjana Stanišić, rodjena 1977. godine u Knjaževcu.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije

Vodjena principima poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. 

 

Volim da čitam i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.Pisanje je moj ventil eliminacije stresa, loših situacija i ljudi, moja snaga, moć . Zato često živim u citamima, u pesmama i pričama koje stvaram.

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

1 Comment

Ostavite komentar