Knjige

Tereza Čang je rođena i odrastala u porodici vidovnjaka i medijuma, te joj tema o kojoj piše nije strana. Sa 16 godina imala je anoreksiju i pruga sunčevog sjaja koja se spustila na nju pomogla joj je da shvati da želi da živi i uživa u životu. U kasnim dvadesetim izgubila je majku i dve godine je bila u depresiji, dok je snovi o majci nisu vratili u normalu.

 

Još uvek pitam se,

dok dani prolaze,

da li sećaš se,

da li iskreno kaješ se,

što si me od sebe,

hladne duše oterao,

nekog ko te je čuvao,

branio i sanjao,

dok si na sebe mislio,

kao da znaš,

da život za tebe,

ima bolje planove.

Nismo svi rođeni,

pod zvezdom sreće,

samo retki rode se,

da ih život miluje,

Velike reči ljubavi ugravirane su u jedan privezak u obliku pisma od čistog zlata. Taj komad nakita, koji je jedan kujundžija nacrtao da ga napravi svojoj velikoj ljubavi, obeležio je i pratio sudbinu triju žena ‒ prabake Smaragde, njene kćerke Hrisafenje i unuke Smaragde ‒ krijući priču koja se ponavljala kao prokletstvo. Priču o dve porodice koje nisu smele da se sretnu i o ljubavi koja se prenosila iz generacije u generaciju, uvek nailazeći na prepreke.