Kako se danas dolazi do knjiga? Da li knjige kupujete, pozajmljujete i razmenjujete od prijatelja i porodice, kolega? Kako nabavljate lektiru?

 

Gde se informišete o poslednjim naslovima, nastavcima koje čekate, proveravate šta od klasika ste slučajno ili namerno nekad preskočili? S kim razmenjujete utiske pa po njima birate sledeći naslov? Volite li miris novog ili onaj poseban slatksat miris starih knjiga požutelih stranica? Da li ste redovan posetilac čitaonica u kojima spremate ispite, pišete radove i pretražujete građu?

 

Pravo pitanje je samo jedno - jeste li član biblioteke?

 

I ne, ovo pitanje nije passé. Biblioteke su vrata znanja, sloboda izbora i beskrajno istraživanje kome se ishod ne zna. Podrazumeva se da imate pristup policama, da je oštro oko bibliotekara negde daleko i da do mile volje kopate, prelistavate i preturate. Retko zdrava navika. Sve ređa...

 

U biblioteke se najčešće prvi put učlanjuje polaskom u školu, kada skoro automatski postajemo član školske biblioteke. Ulazimo na ta mirna mesta s tremom, biramo neke dopadljive knjige i ako se ima sreće, zarazimo se virusom čitanja, koji potraje. Naravno, ovo ne radi kad ste na silu naterani, to je siguran način samo da se knjiga omrzne.

 

Bibliotekari su tek posebna sorta, od onih koji vas prepoznaju i znaju šta tražite, sveznalica koji vam svaki vaš odabran naslov prokomentarišu, džangrizala koji stalno opominju oko rokova. Ipak, često su to i prijatni sagovornici koji zdušno i znalački preporuče, kojima se vraćate.

 

Biblioteke jesu i devastirane nemaštinom, retkim i oskudnim nabavkama novih naslova, oronulih prostorija i svedene na socijalu za koju se ni ne zna čemu još služi. Pa možda i za ovo ima leka. Sigurno ste dobili nekad knjigu koja vam se ne dopada, imate je u duplikatu, deca su vam ih prerasla. Umesto da skupljaju prašinu po policama, zauzimaju prostor, odnesite ih u lokalnu biblioteku. Tamo nikad neće biti višak a mnoge će i obradovati.

 

Ima nešto toplo, kad čitajući pozajmljenu knjigu, pročitate na margini komenar, ma kakav bio, pređete preko olovkom podvučenih redova. Kada proverite zašto je presavijen ćošak baš te strane? Stare knjige imaju kako šmek, tako i poveze, štampu kakvi se više ni ne viđaju. A to je samo ono opipljivo. Gde su tek svetovi, dubine, širine, znanja i saznanja kojima se tu uvek možete vraćati i sve to po otprilike ceni jedne nove knjige godišnje?

 

Isplati se, jer plaćate kartu u svim pravcima za mnogo vožnji!

 

Author: Jasna DrenovacWebsite: http://goo.gl/dGi7nUEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Pišem, jer se drugačije ne može. Slavim svaki nerođendan, uz malu izvrnutu tortu, u društvu aždaja poeta! Ozbiljno navučena na medena srca, Čehova, Harmsa, decu i pse koji ništa ne slušaju.