Kako se bliži novogodišnja noć, tako mnogi od nas već pripremaju planove o promeni navika i prave liste želja za narednu godinu. Ipak, svedoci smo da mnoge od tih želja iščeznu u vazduhu, kao iskrice novogodišnjeg vatrometa, ti  prvi januarski dani su nam tradicionalno lenji i mamurni i dok protrljamo oči, već moramo da se vratimo u rutinu koja znači obaveze, za nekoga posao, za nekoga deca, za nekoga školovanje. I tako, vrlo lako umemo da zaboravimo šta smo ono rekli, od nove godine... hmm možda sledeće godine. 
 
Kada razmišljamo o vremenu, važna činjenica je da se vreme ne može izgubiti, niti naći. Ono je uvek prisutno, baš sada, u ovom trenutku. Zato hajde da nešto uradimo odmah, jer ako čekamo ponedeljak, prvi u mesecu, prvi januar, velika je verovatnoća da ćemo dočekati 2028. godinu u sličnoj situaciji (u najboljem slučaju).             
 
Ja sam lično prestala da donosim megalomanske odluke iz više razloga. Prvo, često deluju daleko i nedostižno, pa i motivacija za akcijom ka ostvarenju nekako brzo iščezne, a drugo, svima nam je poznato kako život ume da umeša prstiće i za čas sve istumba i zakuva na način koji nismo očekivali ni u najluđim snovima. Davno sam negde pročitala da su praznici tu da nas podsete na zahvalnost. Ukoliko imamo porodicu ili neke drage ljude oko sebe, mi zapravo imamo ogroman razlog da budemo srećni i zahvalni, pa  poklonimo im  ono najvrednije što imamo- svoje vreme. Budimo tu za njih, svesno i posvećeno jer kažu da je podeljen problem prepolovljen a podeljena ljubav uvećana. Zato, hajde da od sada svaki dan nešto delimo, da uradimo nešto kako bi se makar jedna osoba osećala bolje.  Kada svaki dan podelimo ljubav (dobrotu u najširem smislu te reči), ona se onda  uveća, pa kada sve pomnožimo sa 365, to definitivno znači značajna, velika i sjajna godina. Evo na koji način možemo da startujemo.
 
Za početak, pogledajmo dobro oko sebe. Ko su ljudi oko nas, kako se ponašaju, šta govore? Kada prolazimo ulicom na putu do posla, šta sve vidimo? Primetimo li lepe boje na nebu, na lišću, neku lepu fasadu na oronuloj zgradi ili simpatičnog  gospodina koji bira najlepši buket cveća na pijaci? Da li primetimo siromašne, nemoćne ljude, tužne ili umorne ljude,  neke možda besne i namrgođene, nekulturne i drske? Gladne i napuštene pse na ulici koje prolaznici hladnokrvno obilaze? Ne treba da zažmurimo i okrenemo glavu na drugu stranu, a ni da samo stanemo da osuđujemo. Važno je da budemo svesni sebe što je moguće više, a i svega oko nas kako bismo mogli da uživamo u blagodetima lepih stvari ali i da pokušamo da promenimo ili ublažimo one manje lepe i bolne.
 
Možda najvažnije jeste da budemo humani.  Ne moramo imati mnogo novca da bismo mogli nekome da pomognemo, jer svi mi imamo nešto što neko drugi nema. To svakako može biti novac, ali možemo i nekome besplatno dati svoje znanje i  vreme volontirajući na razne načine, možemo nahraniti gladnu životinju na ulici, uputiti lepu reč nepoznatoj osobi. Što više dajemo, više nam se i vraća-dokazano je.
 
Prepustimo se kreativnom nagonu i stvorimo nešto. U svakom od nas čuči neki talenat, nešto što volimo da radimo i radimo to lakše od drugih ljudi. Istražujmo svoju kreativnost i negujmo je, ako ne kroz posao, onda kroz neki hobi jer je efekat višestruk  i za nas i za okolinu. To može biti bilo šta, neki oblik stvaralaštva kao što je pisanje, crtanje, pravljenje novogodišnjih čestitki, ukrasa, kolača, a može biti i aktivnost koja nam doslovno puni baterije, kao  što je šetnja po prirodi, vožnja bicikla, ples i još mnogo toga. Zašto ne bismo više istraživali, probali nove stvari koje nismo do sada? Neke ćemo iskusiti samo jednom i nikad više a neke nam mogu doneti trenutke za pamćenje ili čak promeniti život. Da, nekada je potrebno hrabrosti, smelosti i izlaska iz zone komfora.
 
Da bismo ostali u fokusu, odvojimo svako jutro 5 minuta, može i dok smo još u krevetu, da se zapitamo šta možemo danas dobro da uradimo za sebe ili druge i isto tako, bar 5 minuta pre spavanja da sumiramo utiske, da li ćemo nešto drugi put drugačije uraditi ili reći i najvažnije što ne treba da zaboravimo, da pohvalimo sami sebe. 
Budite slobodni da u komentarima dopunite ovaj spisak svojim razmišljanjima i idejama.
 
„Lepo je nemati plan“, rekao je Mika Antić, a ja bih dodala-ukoliko se trudimo da u sve umešamo ljubav.
 
Author: Nataša OparnicaWebsite: http://goo.gl/VCzhCJEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Formalno master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom, neformalno zaljubljenik u prirodu, jogu i razne lepe stvari. U stalnoj potrazi za pravim balansom i inspiracijom.