Srpski narod, vrlo je poznato kroz istoriju, umeo se snaći i izvući iz svake nevolje snagom svoje volje, mudrosti, hrabrosti i zajedništva. Ovo će na neki način biti priča i o tome, iako će nam u nastavku serijala "Sasvim prirodna Srbija" pažnja biti na nečem drugom. Ali sve to deo je upravo jedne velike istorije koja mora biti prepričana bez ostatka.

 

VOJVODSTVO SRPSKO

 

Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i Arsenijem IV Jovanovićem pokazala je i dokazala još jednom tvrdnju s početka teksta i to da se naš narod i u najtežim prilikama ume snaći i čak za sebe steći jedan izuzetan status, kakvi su kroz ne tako dug period stekli naši sunarodnici u Habzbruškoj monarhiji, kasnije Austrijskom carstvu/Austrougarskoj, jednom od najmoćnijih tog doba.

 

U istorijskim izvorima zapisano je da se skoro 200.000 Srba nakon zahteva upućenom caru Leopoldu I naselilo na teritorije sve do Budima i Komorana (od Raba pa do Sombora), a iako je ogroman broj u godinama nakon toga pokošen epidemijom i glađu preminuo, srpska zajednica ipak je ostala i opstala sve dosad, izrodivši današnju Vojvodinu. Zahvaljujući tome što su dobili carsku povelju (nakon napuštanja predela plodne predele Kosova i Metohije i južne Srbije u strahu od turske odmazde i nasilja koje je već imalo svoju užasnu istoriju), kojom im je odobrena crkveno-školska autonomija, ovo je postao stožer srpskog bića i razvoja počevši od kraja 17. veka pa do nestanka carstva i oslobođenja Srbije a potom ujedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje sa istom. Srpski identitet se čuvao, rastao i razvijao pod pokroviteljstvom crkve upravo tamo gde su i nastale prve srpske književno-obrazovne institucije.  

 

Zanimljivost i činjenica koja se ne da zaboraviti a zaslužuje upamtiti jeste da patrijarh i ostale vođe seoba nisu slučajno izabrali prostore južne Panonske nizije s obzirom da je u srpskoj misli i sećanju već tada bilo živo i ostalo poslednje srpsko carstvo Jovana Nenada koji je isto osnovao nakon nestanka Ugarske države posle bitke na Mokaču. Još nešto što nas snažno veže za bajkovitu ravnicu...

                                    

BAL NA SRPSKIM DVOROVIMA

 

Jedan od najvernijih spomenika tih vremena, mesta koja će Vas vratiti u drugi vek, sistem vrednosti i način života jeste dvorci Vojvodine - mnoštvo očuvanih velelepnih zdanja koji su održavale status naših trgovaca i poslovnih ljudi, a kasnije i dobrotvora koji su pomogli opstanak srpskog življa na tim prostorima u teškim vremenima koji nas i ovde nisu zaobišla.

 

U ovom članku predstavićemo nekoliko njih za koje verovatno niste čuli, a i da jeste, niste dovoljno. Vreme je da ih poželite videti, jer ćete u njima upoznati sve ono što Srbi jesu i mogu da budu, ali su pod komplikovanim i nesrećnim okolnostima najčešće bili sprečavani da to i postanu – aristokratska elita Evrope i oaza kulture, književnosti i umetnosti. Uprkos svom trudu naših neprijatelja, tu ideju smo očuvali i svetu dali najumnije ljude, a i nadu da ćemo iste pokloniti i sebi u otadžbini jednog dana.

 

DVORAC JAGODIĆA - STARI LEC (PLANDIŠTE)

 

Jedna od najznačajnijih srpskih porodica u Vojvodini 19.veka bila je porodica Jagodić, čija je sudbina romantizirana kroz književni serijal i TV serije "Sva ta ravnica", "Jagodići" i "Jagodići: Oproštajni Valcer". Na ivici šume u Starom Lecu 1835. izgrađen je ovaj dvorac za Petra Jagodića, inače istaknutog člana Matice Srpske (baš kao i njegovi naslednici) u čijoj se Galeriji zdanja u Novom Sadu danas čuvaju i njegovi portreti, delo Konstantina Danila, jednog od najznačajnijih slikara tog doba, što dovoljno govori o njegovom dobrotvorstvu i kulturnom doprinosu srpskom narodu u Austriji.

 

dvoracjagodic

 

Velikim delom u izvornom stanju, dvorac danas čuva nasledstvo kako ove porodice, tako i njenog naroda pa sveukupno predstavlja pravi vremeplov u doba valcera, romantizma i velikih naučnih otkrića. Poseta ovom dvorcu vratiće Vas upravo tamo, negde daleko, daleko od današnjih trendova... Samo zdanje uprkos zubu vremena čuva svoj otmeni izgled, baš kao i unutrašnjost, dok će Vam izuzetno prijati i obilazak parka ispred urađenog u francuskom stilu, dok se u susedstvu krije biser zvan šuma Koprivića (ne brinite, nije kao u seriji) koja se neguje i štiti kao prirodna retkost.

 

Dvorac pripada poljskom tipu kao prizemna zgrada sa dva bočna rizalita koja podsećaju na kule s obzirom da im je krov iznad visine centralnog dela, a osim posete autentičnog salona i soba oduševiće Vas i engleski park u dubini imanja ukrašen domaćim ali i retkim, egzotičnim biljnim vrstama.

 

 

 

Nakon posete ovom mestu u mislima nećete posmatrati samo Branka, Jovana i Lajka, već i bal koji priča mnoge priče, one koje ćete poželeti čuti i istražiti mnogo puta. Možda ponovo na istom mestu...

 

VILA LUJZA - PALIĆ (SUBOTICA)

 

Moglo bi se reći, Palić u malom, jer ova vila u sebi sadrži sve to što ovo mesto jeste – prekrasnu prirodu, autentičnu arhitekturu i izuzetnu istoriju.

 

Ova vila iz 19. veka podignuta je 1892. Godine kao deo sportskog kompleksa Lajoša Vermeša u tada pomodnom švajcarskom stilu. Donedavno je bila prostor kazina, ali je u prethodnom periodu u potpunosti renovirana kao istinski luksuzni objekat za sve željne da borave u drugačijoj, nesvakidašnjoj atmosferi i postala ambijent s kojim se vredi ponositi. U izvandrenom okruženju Palićkog parka stvorenog za duge šetnje u neverovatnom ambijentu a na samo 20km istoimenog od jezera, ova vila zaista pruža prozor u bajkoviti svet kada je sve bilo mnogo drugačije...

 

vilalujiza

 

Biti gost vile Lujza znači biti privilegovan, pa ćete u neposrednoj blizini naći i Zoološki vrt, ženski štrand, kao i teniske terene, jedriličarski klub i veliki broj restorana. Ono što poželite, Palić će Vam kao dobri duh na dlanu i pokloniti.

 

U čak sedam luksuznih apartmana uživaćete u kraljevskoj usluzi švedskog stola uz romantičan doručak u dve raskošne trpezarije, aperitiv-bara, a za vrhunski komfor dostupni su recepcija, parking, a tu je i dostupnost dveju velikih terasa s kojih se pruža pogled na panoramu parka i Palićkog jezera. Onaj koji dugo ostaje.

 

DVORAC DUNĐERSKIH U KULPINU (BAČKI PETROVAC)

 

Ova porodica dala nam je mnogo više od verovatno najlepše ljubavne priče i zbirke pesama Laze Kostića o Lenki Dunđerski, ali samo svedočanstvo o nekoliko dvoraca koji i danas ponosno stoje kao bedem od zaborava ovog imena dovoljno svedoči o stvaralštvu i dobrotvorstvu Dunđerskih na čelu sa Lazarom, imućnim trgovcem, industrijalcem i veleposednikom iz Srbobrana.

 

Poseta ovom mestu otkriće Vam mnoge njihove misterije, možda ne i tajne koje će možda zauvek ostati neotkrivene, ali sigurno u Vama probuditi duh radoznalosti, potrage za 19.vekom, tadašnjim načinom i vrednostima života, a nadasve udahnuti neki novi elan zahvaljujući kome posetu ovom zdanju nećete zaboraviti, spoznajući pravu čar uživanja u lepoti koja ga sačinjava.

 

dunjderski

 

Kaštel je sagrađen 1826. a namenjen je izuzetno značajnoj plemićkoj porodici Stratimirović za istoriju Srba u Vojvodini. Stratimirovići su dali više velikih ličnosti poput mitropolita Stevana do Đorđa Stratimirovića koji je komandovao srpskom vojskom u revoluciji 1849. Godine. Zanimljivo je da su jedna od prvih srpskih porodica koja je stekla plemstvo za vojničke zasluge u austrijskoj carevini još 1745. od lično Majke Terezije.

 

Ovo imanje je Matej Semzo otkupio od Stratimirovića a potom početkom 20.veka prodao Lazaru Dunđerskom, koji ga potom znatno razvija i modernizuje do današnjeg izgleda 1912 (prema projektu arhitekte Momčila Tepavice), baš kao celokupnu privredu u Kulpinu.

 

Na samom ulazu dočekaće Vas bogato, elegantno ukrašena kapija baš poput prozora, vrata. Unutar samog dvorca bićete prijatno iznenađeni prostranim holom iz kog se dugačkim hodnikom ulazi u sve ostale prostorije.

 

Upečatljiva varenda sa dvorišne strane daje autentičnu sliku vojvođanskih dvoraca koja nepromenjeno čuva svoju starinsku otmenost i u modernom dobu.

 

Dvorac u Kulpinu u stvari čine dva, veći iz 19.veka koji danas predstavlja Poljoprivredni muzej u kom se nalaze rodoslovi porodica Stratimirović i Dunđerski i manji iz 18-tog koji danas služi kao kancelarija udruženja građana ovog mesta. Zvanično spomenici kulture od velikog značaja neguju i očuvani prostrani park idealan za šetnje, obilaske znamenitosti a prostrana terasa na spratu pruža pogled na nepreglednu, lepu panonsku ravnicu koja ispunjava srce.

 

Sledeće nedelje pročitajte i nastavak priče o vojvođanskim dvorcima koja budi maštu i posebna osećanja. A ako ste u mogućnosti, dotad nas dočekajte uzbudljivih utisaka sa avanture u nekim od istih. Takvo iskustvo vredi nositi u sebi, verujte!

 

Author: Miloš JovićWebsite: http://goo.gl/NQm1CPEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
Od najradnijeg doba posedujem ljubav prema lepoj reči, pisanju i pripovedanju. Veliki sam istraživač istorije, a s druge strane, konstantno radim na sebi i poznajem teme iz umetnosti, društva i sporta. Osnivač sam i urednik jednog od najčitanijih sportskih portala u zemlji već nekoliko godina, kao i autor bloga posvećenog mladima.