Živimo u 21. veku i jedno od obeležja našeg doba jeste da žene imaju priznata njihova ljudska prava. Nalazimo se u vremenu u kom je svima jasno da ženski pol ima pravo da čini ono šta želi, kada želi i dokle god to želi - pod uslovom da svojim delovanjem ne povređuje priznata prava drugih bića - u skladu sa liberalističkom koncepcijom slobode.

 

 

Dakle, sve što važi za muškarce, važi i za žene ili bi barem to tako u praksi trebalo da bude.

 

Iako se nivo ostvarenosti ženskih prava razlikuje od države do države, svakako se na ostvarenju ženskih prava već duže vreme ozbiljno radi.

 

Mislim da se svi možemo složiti da je to jedna apsolutno dobra stvar i da u vezi te teme nema puno daljeg polemisanja. To je danas, nadam se, svima jasno. Feminizam je pružio odgovor na pitanja „Šta?“ i „Zašto?“, a ostale su samo pojedinosti oko onog „Kako?“ i „Koliko?“.

 

Tu se već feminizam, kao pre svega idejni pokret, grana u različite pravce i strujice, te ni ne postoji neki kranji koncenzus povodom ženskih pitanja. Ovo pominjem jer bih voleo da ukažem na to da su neka deca koja feminizam rađa nevaljala i skrenula sa pravog puta.

 

Zadatak je roditelja da u tom slučaju dete ukori i ponovno ga preusmeri.

 

(P.P. Rubens – Saturn proždire svoga sina).

Zapravo, postoji jedna određena feministička ideja koja mi se kroz vreme sve manje i manje dopada i o kojoj tvrdim da bismo trebali ozbiljnije porazmisliti, ne bi li se ista poput neopaženog korova proširila na celu baštu i uništila divno cveće koje u njoj boravi.

 

Radi se o ideji da smo mi Marsovci jednaki sa vama Venerankama.

 

Elem, poistovećivanje ravnopravnosti sa jednakošću je jedan izrod feminizma koji mi se nikako ne sviđa,  pošto iz ovakve postavke nužno sledi da smo svi isti po sposobnostima i načinu funkcionisanja, te da nema nikakvih bitnih razlika između muškaraca i žena.

 

Sad bih vas zamolio da imate u vidu da iako autor ovog članka jeste sa brdovitog Balkana, on nije ujedno i kromanjonac sa brdovitog Balkana.

 

Pošto već dugo vremena ne mislim da su žene bauci, to da smo sa iste planete mogu da prihvatim bez teškoća, no to da između muškaraca i žena uopšteno govoreći nema baš nikakvih različitosti osim onih bioloških – e to mi dragi moji titra mozak, da izvinete.

 

Zbog čega me to toliko tangira i zbog čega to nije samo moj problem već i vaš?

Pre svega istakao bih da ja vas žene volim sve kao bića.

 

I nasmejane i uplakane, pametne il’ glupave, smirene ili histerične i panične, vitke il’ debele, silikonjarke il’ prirodne; ženstvene i one muškarastije, hetero il’ gej opredeljenja, ovakve il’ onakve, nikakve il’ svakakve.. et cetera et cetera.

 

Volim vas i kao žene, a neke od vas koje poznajem i koje ste mi drage, volim i kao osobe. No, stvarno vas sve volim kao bića i ne bih voleo da vas nešto pokvari.

 

Iskreno, umro bih od dosade na ovoj planeti da nije vas. Život bi izugubio svu lepotu, prestao bi biti avantura i pretvorio bi se u neki krajnje devijantan gej film, horor-porno žanra, koji ni sam David Lynch ne bi mogao da izrežira.

 

Ovaj članak je bunt protiv jedne takve budućnosti koja bi se mogla desiti ukoliko se ideja da su muškarci i žene jednaki i isti proširi.

 

Budućnosti u kojoj bi žene prestale da budu žene i u kojoj ni muškarci ne bi bili ono što sad jesu i što su bili, i u kojoj bi ostao samo nekakav čudan i bezličan hermafroditski čovek, koji više ni sam jadan ne zna šta je, zato što je postao ništa.

 

Zbog toga bi ova tema trebala da vas zanima jer vi ste te drage čitateljke koje potencijalno i direktno možete biti zahvaćene ovim lošim trendom - ukoliko ga ne uočite i ne sagledate kritički.

 

Da bih vam u tome pomogao zamislio sam ovaj tekst kao seriju članaka koja će se pozabaviti specifikumom ženskog pola, te prirodnoj superiornosti koju taj specifikum nosi, ali i njenoj prirodnoj inferiornosti.

 

Svaka medalja ima svoju dobru i lošu stranu, pa tako i ženska. Moje je da se potrudim da budem objektivan i da vam ukažem na obe, a na vama da vidite šta ćete dalje sa tim.

 

U to ime - srećan vam Vaš dan žena!

 

Author: Marko ŠijačićEmail: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.
"Nekada nadničar i trgovac, danas pisac i filozof - trenutno zaposlen i kao novinar. U ranoj mladosti bio sam dosta buntovan; škola me nije preterano zanimala pa sam tek sa 24 godine upisao fakultet, a sada imam 26 leta. Po indeksu bi se moglo reći da sam dobar student što me nekad pomalo i plaši, jer, od filozofije su i pametniji od mene prolupali. Opsednut sam idealom renesansnog čoveka i uživam u sticanju najrazličitijih saznanja. Pomalo se služim i Tarot kartama pa kada mi je dosadno volim da proričem budućnost bakutama iz komšiluka. Moto mi je: "Bolje džaba raditi nego džaba ležati"