Kako jedeš strah

“Jedi ili budi pojeden.” Baš je tako u današnje vreme, ili se gubiš u svojoj prosečnosti ili istupaš daleko napred.

Probaj sa viljuškom i nožem, lagano zaseci deo ispod grla koji te steže pa žvaći. I žvaći, jedno trideset puta, mislim da ide pravilo. Nemoguće i vrlo maštovito, ali tako to zvuči nakon gomile tekstova podrške. Kad si introvertan, kad misliš da ne možeš, nego tako. Zaseci i pojedi taj strah.

Ne uspevaš, u današnje vreme nije tražena tvoja sorta, baš nikako. Moraš da ričeš kao lav, da nastupaš hrabro i sa visoke zgrade da vičeš svoje ime. Nikad introvertan, takav ne možeš po ovom svetu da hodiš, tužan i nikakav baš.

Nisu drugi problem, pa ti si. Što ne znaš da progutaš knedlu i hrabro rečima svakom da prilaziš. Što su ti drugi tako teški, pa nije da ih nosiš i nije tuđe mišljenje cigla da ti visi oko vrata i vuče nadole. Progutaj tu knedlu i nagrni dalje, samo jako.

Ovaj internet je čudo, misliš spas, možeš da se sakriješ. Možeš lakše da se izraziš, možeš da staneš, porazmisliš i kažeš koju, nadam se, pametnu. Možeš i da priđeš kome i manje boli ono “seen” i prazan prostor ispod. Ali…

Naiđu tako tekstovi sa apsolutno neverovatno, brutalno, epohalnim naslovima o mogućim i nemogućim prilikama i šansama. O ostvarenju snova, i to preko interneta.

Ali tebe je strah, odustaneš lako. Ta količina entuzijazma i saveta i tešenja i smešenja, baš i nije za tebe. Tebi treba vreme, lagan pristup, kao uplašenoj srni da se priđe. Da se stekne poverenje između vas, samo polako.

A mnoštvo crpi tvoju energiju, preko ekrana čupa te i traži. Iako bežiš i lakše dišeš tamo negde sam, i na javi i u snu interneta, nađu te. Ne možeš biti introvertan, pojedi strah. Zaseci ga odlučno i progutaj.

Zakopaće te u zemlju, ako od sebe deo ne otkineš, ako se ne usudiš da se ne plašiš. Kad izrodiš hiljadu problema i ljuljaš ih dok ne odrastu  do te veličine, da te stežu u zagrljaju, samo jer se plašiš. A koga, čega i zašto?

Ne znaš, a nikad nisi ni znao. Nisi nikad jurio ni suknjice ni šorceve po ulici, gledao si samo sa prozora ka njima. Nisu razumeli strah, ni taj mali svet u kome ti je bilo tako udobno. Sad te nagone da iskočiš odatle, visoko, visoko.

Različitost smeta, ubijaju je na krvav način i ti moraš da se otrgneš i otkineš sa sebe deo.

 

Moje ime je Marijana Bovan.
Imam 22 godine i student sam ruskog jezika i književnosti. Pored ruskog jezika, govorim engleski jezik tečno, a dostižem tu “tečnost” iz italijanskog i slovačkog jezika. Pišem kao freelance pisac, imam profil na upwork.com (profil), a i na proz.com. Ponosim se člankom objavljenim na portalu kultivisise.com i pesmom objavljenom na blogu “Kutija ljubavi”. Na mom facebook profilu mozete pronaci jos mojih objavljenih tekstova ->fb profil

 

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

1 Comment

Ostavite komentar