Ljubav

Ljubav je osećanje snage, moći. Rađa se i živi u nama. Ona se rasplamsava. To je tiho razumevanje, uzajamno poverenje, delanje. To je lojalnost, pouzdanost, ljubaznost. Ljubav prihvata sve nesavršenosti jer samo to je i ljubav. Mi se zaljubljujemo u savršenosti, ali volimo nesavršenosti. Lako je da volimo kad je lako, ali prava ljubav je samo ona koja odoleva svim problemima, koja raste, razvija se i rađa se nanovo kao feniks iz pepela. Ona zahteva snagu, prepuštanje, dopuštanje…Prava ljubav ne poznaje strah….čemu strah? Znam da mogu, znam da umem i, ukoliko mi neko iščupa srce iz grudi, mislim da bi mi izniklo novo sposobno da voli bezgranično, bezuslovno, jasno…Ljubav i jeste bezgranična, ne poznaje granice, širine i bilo koja ograničenja. Ona zna samo dubinu, nema daljine, ne postoji daleko od očiju, daleko od srca…Ne, to nije ljubav ako volite samo ako je neko tu, pored vas….Ljubav je buzuslovno davanje. Samo oni koji nose ljubav u sebi, sposobni su i da je vide u drugima, da je prepoznaju…Ona je jasna i ni slučajno nije slepa…Takvom je vide samo oni koji svoje pogrešne izbore pravdaju slepošću. Ljubav je vidovita. Ona vidi dalje od ociglednog…ona leči, isceljuje, sanira rane života. Ono što boli, sigurno nije ljubav…to što boli je ego….to su ona očekivanja koja nam se ne ostvare pa se mi razočaramo. Ljubav je tako laka i prosta i ni malo nije komplikovana, ne poznaje rok trajanja, ne može da se pokvari, ne umire, ne troši se, ne gubi na vrednosti……Ono što ima rok trajanja nije ljubav. Ona nastavlja da živi kroz naše priče, kroz vreme, sećanja.

Ljubav za mnoge znači biti voljen, a ne voleti. Mnogi je vređaju, poništavaju, govore da ona ne postoji jer nisu pronašli svoju drugu polovinu. Ljubav nije popunjavanje praznina jer ona sama po sebi jeste celovita, svrsishodna, sveprisutna inspirativna. Ona se radja u nama, postajemo bolji unutra a lepsi spolja..Naprotiv za mene je ljubav kad je imam u sebi, bezuslovno dajem, ne očekujući ništa za uzvrat…Ljubav nije trgovanje, ona je poklanjanje… Jedina kategorija koja se deljenjem umnožava.

Protiv loših stvari u životu uvek sam se borila ljubavlju, jer jedino ona vredi u zivotu…Ne priznam one ljubavi koje su krojene društvenim normama, maminim preporukama, tatinim željama. Nejasne su mi te veze u kojima vam je lepo samo kad imate. Ne razumem te veze kad idete na letovanje, a duše vam zimuju odvojeno, kad vam je jedini razlog za ostajanje u vezi broj provedenih godina, deca. Strašno mi je kad spašavate veze raznim izgovorima, kreditnim karticama, računima. Brojim samo one ljubavi koje su znale da postoje i pre nego što su se dogodile, koje nisu skrivane od sveta, koje ne traže razloge da grle. Živim da volim da sebe bezgranično dajem. Verujem u pravu, iskrenu, istinsku ljubav…Ljubav je snaga, moć, lek za sve…

 

Prethodni tekst->Bivši

 


 

O autoru:
Tatjana Stanišić, rodjena 1977. godine u Knjaževcu. 
Uglavnom čitam knjige popularne psihologije. Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam  i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti…Pisanje je moj ventil eliminacije stresa, loših situacija i ljudi, moja snaga, moć… Zato često živim u citamima, u pesmama i pričama koje stvaram.

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

1 Comment

Ostavite komentar