Obrada fotografija- 2.deo

U prošlom članku pričao sam Vam o obradi fotografija i mogućim aplikacijama koje možete koristiti u tu svrhu. Tada sam pomenuo da morate imati neko elementarno znanje bojama, senkama, svetilima i međutonovima. Kako bih Vam i tu oblast malo približio odlučio sam da u ovom članku govorim malo više o tome.

Svima nama je dobro poznat spektar boja (slika 1), jer smo se sa njim upoznali još dok smo bili deca. Detaljno smo se njime bavili i tokom osnovne škole na času likovnog. Svi znamo da postoje osnovne boje čijim mešanjem dobijamo nove nijanse. Ukoliko pogledate sliku ispod moguće je da ćete se upitati zašto su crna i bela boja izdvojene iz spektra. To je zato što one nisu boje, već svetla. Mi ih veštački proizvodimo i pakujemo ih da prate boje iz spektra (vodene bojice, tempere i sl). Ovo se najbolje ilustruje kroz štampu – na primer ukoliko odštampate sliku 1 Vaš štampač će iskoristiti belu podlogu papira kako bi pozadina bila bela, ali ukoliko u njega stavite papir neke druge boje pozadina priložene fotografije neće biti bela, jer štampač fizički ne poseduje belu boju u svojim kertridžima. Međutim, sada se možete pitati a šta je sa crnom bojom? Kada govorimo o štampačima moramo napomenuti da oni ne rade sa osnovnim bojama, već po sistemu CMYK što je skraćeno od cyan (plavo-zelena), magenta (ljubičasta), yellow (žuta) i key color (ključna boja). Crna boja (svetlo) se u svetu štampe označava kao ključna boja (key color), odnosno njome se tamne druge boje, a koje se dobijaju mešavinom CMY. Poznata marka štampača koja koristi ovu vrstu kertridža za svoje štampače je Canon, a isti princip se primenjuje i u štamparijama. Ukoliko želite da saznate više na temu štampe možete pronaći odličnu literarturu na internetu. Fotografske radnje koriste hemikalije za izradu fotografija, tako da nemojte mešati ovaj vid izrade sa štamparskom industrijom.

 

 

Slika 1 – Spektar boja

 

 

Sada da se vratimo na temu digitalne obrade fotografija, jer ćete retko kada imati potrebu da menjate boju cele fotografije (iako ima alata za to). Ono što se obično radi sa digitalnim fotografijama jesu male ispravke u svetlima/senkama ili bojama. U današnje vreme svi imamo digitalne fotoaparate i svi oni manje/više prave odlične fotografije. Međutim, oni u svojim sistemima imaju algoritme koji im pomažu da izračunaju boje i tačno zabeleže ono što i mi sami vidimo. Kako nijedna mašina (pa ni naše oko) nije savršena i oni su skloni da pogreše pa tako dodaju manje svetla ili više boja. Možete biti pobornik mišljenja da su stari (analogni) foto aparati bili bolji, ali ni to nije sasvim tačno jer su i oni umeli da pogrešno izračunaju osvetljenje, a fotografije su zbog filma često bile više plave.

Da biste mogli da pravilno ispravite fotografiju morate biti u stanju da primetite boje i svetla i da ih po potrebi korigujete. Neko Vam može reći kako je za to potrebno imati dar i da se sa time morate roditi, ali znajte da to nije istina. Ono što je potrebno jeste da se interesujete za to i da malo vežbate. Posle nekog vremena ćete vrlo brzo početi da uočavate boje, osvetljenje i sve druge elemente jedne fotografije.

Ono što često pokvari doživljaj jedne fotografije jeste njeno osvetljenje. Ukoliko Vam je fotografija tamnija nego što bi trebalo da bude to se može korigovati, ali ukoliko je fotografija mnogo osvetljenja (žargonski spaljena) tu je često nemoguće korigovati bilo šta, jer će rezultat biti jako loš. „Spaljene“ fotografije su često one koje su napravljenje npr. napolju tokom jakog sunca gde osobe često ostaju u jakoj senci. Ono što se najviše izgubi kod previše osvetljenih fotografija jesu detalji koji se nalaze u svetlima, a koji se zatamnjivanjem ne mogu vratiti.

Kako stalno pominjem svetla, senke i među tonove na sledećoj fotografiji možete videti na šta tačno mislim:

 

 

 

Slika 2 – Prikaz senki (krug), među tonova (trougao) i svetala (kvadrat)

 

 

Kao što možete videti dlake kod mačke su izgubljene u delovima koji su jako osvetljeni, dok su u među tonovima prilično oštre i uočljive. Popularne web i desktop aplikacije nude razne mogućnosti da umanjite uticaj senki i svetala u zavisnosti od potrebe. Pored ovoga često možete koristiti i kontrast opciju koja omogućava da u isto vreme utičete na svetla, senke i međutonove. Situacija u kojoj najviše pomaže opcija kontrast jeste kada fotografija izgleda kao da preko nje ima neka vrsta sivila. To znači da tu postoji malo više svetla koje treba ukloniti. Pokušajte da otvorite neku Vašu fotografiju i da se malo igrate sa opcijama kontrast, senke (shadows), svetla (highlights) i među tonovi (midtones), ali imajte u vidu da nemaju sve aplikacije opciju za midtones.

Druga situacija koja može učiniti fotografiju neprivlačnom jeste kada se na slici javi previše ili premalo boje. To se rešava opcijom zasićenost (saturation). Uzimajući u obzir sliku 2 ja bih povećao zasićenost kako bi se dobio prirodniji izgled mačke. Ukoliko želite da fotografija postane crno-bela dovoljno je da zasićenost smanjite do kraja, odnosno da je podesite na maksimalnu negativnu vrednost.

Treće stanje u kome fotografija može izgledati loše jeste kada se na njoj nađe višak neke određene boje. Ovom stanju takođe doprinosi loša računica foto aparata. Dodatni problem se ogleda u tome što većina aplikacija za obradu fotografija ne obezbeđuje opciju za ovaj vid ispravke. Ovakve ispravke sam obično bio u stanju da radim u Photoshop-u uz pomoć opcija Curves (krivine) ili Levels (nivoi).

Foto aparati, monitori, televizori i slično koriste drugi sistem za prikazivanje boja, tzv. RGB sistem gde je R(ed) crvena, G(reen) zelena i B(lue) plava. To je razlog zašto se nekad javi višak ovih boja (ili njihovih parnjaka) na slici. Ispravka leži u smanjenju viška boje, odnosno dodavanje njenog antipoda. Ovo se može videti na slici 1 gde je antipod (suprotnost) crvene boje plavo-zelena (cyan), zelene – ljubičasta (magenta) i plave – žuta (yellow). Stoga ćete ukoliko imate višak plave boje na fotografiji (ovo je na primer problem kod fotografija sa filma) ući u opciju Curves ili Levels prebaciti se na Blue kanal i smanjivati plavu (automatski se dodaje žuta) i tako redom za sve ostale ukoliko je potrebno.

Formula za idealnu fotografiju (portret fotografiju) se postiže ako na primer u aplikaciji koja ima opciju Histogram pogledate odnos boja. Idealan odnos je da Magenta i Yellow budu približno iste, a Cyan da bude njihova trećina. Međutim, ukoliko obrađujete fotografiju na kojoj se nalazi priroda (npr. šuma) svakako je za očekivati da ćete imati više Cyan, a manje Magente. Za više detalja proučite literaturu na internetu.

Na kraju želim još jednom da Vam skrenem pažnju da je potrebno da odvojite vreme za ovu temu i da vežbate kako biste ovladali veštinom brzog prepravljanja fotografija. Ukoliko želite da se bavite korekcijom senki i svetala (što je ujedno i najlakše) to ćete jako brzo savladati. Međutim, za rad sa bojama morate više da vežbate i da mnogo posmatrate razne fotografije pre nego što počnete da olako uočavate boje, kao i njihove viškove. Bitan je alat sa kojim radite, ali ono što je najvažnije jeste da praktikujete da se udaljite od računara i da gledate u nešto drugo s vremena na vreme. Za početnike je to jako važan korak, jer ukoliko provedete mnogo vremena gledajući u jednu istu stvar Vaš mozak će početi da ignoriše razne stvari i nećete postići željeni efekta. To je takođe razlog zašto su operacione sale obojene u plavo ili zeleno, kao i odela prustnih u operacionoj sali. Na taj način se naše oči odmore i u stanju su da uočavaju detalje koji su toj situaciji skoro konstantno crveni.

Ovo je opširna tema o kojoj bih mogao da Vam pričam mnogo, jer sam veliki ljubitelj fotografije. Dugo sam se bavio ovim poslom (obrada, izrada i sl.) i ponekad mi zaista nedostaje. Ovde se nisam dotakao obrade fotografija u smislu ulepšavanja, sređivanja lica i tela, odnosno svega onoga što se traži u modnoj industriji. Nadam se da Vam je ovo bilo zanimljivo i da ćete probati da se na još jedan način igrate sa Vašim fotografijama.

 

 

 

Reč autora:

Moje ime je Miloš. Još od osnovne škole sam počeo da se zanimam za tehniku i računare. Kada sam kupio svoj prvi računar krenuo sam da izučavam razne stvari i do danas skupio bogato iskustvo u korišćenju računara, softvera i pametih uređaja. Pored ovoga krenuo sam da se usavršavam i trenutno se obučavam da postanem Web developer. Cilj mi je da podelim znanje koje imam, jer volim da pomažem drugima i da im olakšam život. Smatram da se korišćenjem modernih tehnologija to može postići, ali mnoge ljude to plaši. Stoga čitajte moje tekstove i edukujte se lako, a ja ću Vam pokazati kako.

 

fb stranica: Edukuj se lako

Prethodni tekst->Web aplikacija za obradu fotografija

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

1 Comment

Ostavite komentar