Parališuća sloboda izbora

Kako izaberete pastu za zube kada odete u market? Uvek uzmete istu? Uvek uzmete različitu? Uzmete nasumično? Kako donosite odluku o tome koju ćete pastu uzeti? Koliko Vam vremena treba za to? Kako se osećate nakon kupovine?

Često izgovorim da bih volela da imam samo dve opcije. Vezano za sve- nešto od toga će mi biti bolje, nešto gore, ali neću gubiti puno vremena na odabir. Osećam se nekako “sluđeno” kada su preda mnom silne opcije. Prosto ih ima toliko da ne želim da donesem odluku odmah. Toliko je puteva kojima se može poći i kako da izaberem pravi. Kolika je verovatnoća da ću pogrešiti i da neću odabrati najbolje?

Savremeno društvo nudi mnoštvo izbora, verujući da na taj način daje čoveku više slobode. Da li je baš tako? Nekad samo želim da pobegnem iz marketa. Prosto sam paralisana pred tolikim izborom. Kako izabrati gde otići na more? Toliko je predivnih mesta kako izabrati jedno ispred drugog. Kada bismo sve pregledali, samo bismo to radili u životu. Provodili sate i sate birajući ono što nam se najviše sviđa.

Nedavno sam gledala inspirativni govor psihologa Berija Švarca u kome priča upravo o ovome. Šta se zapravo događa? Od toliko slobode izbora, ljudi ne znaju šta je najbolje da izaberu. Stalno se vraća pitanje da li smo odabrali najbolje što smo mogli. Kada imamo samo dva izbora, svet je kriv jer ima samo dva izbora i pomiriću se sa tim što mogu da dobijem. Kada od toliko izbora, ja izaberem nešto što ne valja, onda sam ja kriv, ne svet. Na taj način, fokus se pomera sa sveta na mene i ja sam jedini krivac što sam od toliko izbora napravio baš ovaj loš i zbog toga se tako i osećam.

Po istom principu, sa povećanjem izbora i naša očekivanja su se povećala. Kada je već toliko kolača u poslastičarnici, želim da kupim savršen za sebe. Kada shvatim je dobar, čak i odličan, ali nije savršen, opet se neću osećati dobro. Jer sigurno postoji bolji od ovoga.

Ako sam se odlučio za jednu stvar, često ću razmišljati o drugim koje sam propustio. Ako se odlučim za časove plesa, a ne časove engleskog ili aerobika, propuštam sve benefite druga dva. Mučiće me misli o tome kako bi sada bilo da vežbam aerobik i da li bi mi bilo bolje da ipak učim engleski.

Sve ovo posledice su konzumerizma i industrijalizacije društva, a itekako utiču na ljudsku psihu. Na koji način vi odabirate i da li Vam to predstavlja muku? Kako se osećate nakon izbora? Slobodno ostavite komentar, otvorite diskusiju.

 

Prethodni tekst->Izgovor ili izazov?

 


 

Autor teksta je Svetlana Prokić, diplomirani psiholog i geštalt psihoterapeut pod supervizijom. 

Živi i radi u Novom Sadu. Osnivač centra za psihološku podršku i edukaciju – „Psihobalans“. Još tekstova možete čitati na www.svetlanaprokic.wordpress.com.

Ukoliko imate neka pitanja, slobodno joj se obratite na psihobalans.ns@gmail.com

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

No Comments

Ostavite komentar