Psihoterapija kao bauk

Ljudi u našoj zemlji se retko odlučuju na psihoterapiju. Kao da je to znak slabosti, da ne možeš sam da rešiš problem ili da si “lud“. Ovo su vrlo uzana uverenja koja najčešće ne odgovaraju opisu prosečne osobe koja dolazi i dobar je kandidat za terapiju. Kada spoznamo šta je sve ono što terapija pruža (širok spektar stvari u kojima nam može pomoći), možda i lakše napravimo taj prvi korak.

U čemu mi terapija može pomoći?

U terapiji, ne rešavamo samo konkretni problem. Terapija je mnogo više od toga. Kroz terapiju širimo sebe, svesnost o sebi, svoje kapacitete i razvijamo se. Učimo da budemo bolji, i drugima i sebi.  Niko od nas nije dosegao svoj maksimum, još tu ima mnogo prostora. Terapija nam pomaže da donesemo važne odluke. Ne tako što nam terapeut kaže šta je pravo rešenje za nas. Već tako što nas osnažuje da dođemo do autentičnog sebe, a onda odluka izgleda tako jednostavna i laka. Kažu da je svakom čoveku potrebno bar dve godine redovnog terapijskog rada da dođe do autentične verzije sebe koja živi punim plućima u ovom svetu.

Zašto mi više ne prija društvo određene drugarice? Zašto uvek imam šefa koji me maltretira, iako menjam već ko zna koje radno mesto? Zašto mi jako smeta kada su ljudi oko mene nepristojni ili jako tihi? Kako na moj život utiče nešto što mi se dogodilo u detinjstvu, još dok sam bio malo dete? Zašto me toliko pogađa smrt osobe sa kojom nisam u kontaktu već 20 godina? Zašto sam u tako lošim odnosima sa bratom/sestrom? Zašto sam u poslednje vreme tako plačljiv/a? Kako da se zauzmem  za sebe u konfliktima, a ne da puštam druge da me pregaze?

Sve su to pitanja na koja terapija može dati odgovor. Nekada od jednog pitanja koje nas muči dođemo do potpuno novih tema za nas, za koje nismo ni sumnjali da su naše i nikako ne izgledaju povezano. Terapija je zapravo i najlepša i najefikasnija onda kada dolazimo da bi razvijali sebe. Kada duboko zaglibimo u problem, onda je taj put duži i trnovitiji. Umesto da svoju nervozu prenosimo na kolege ili porodicu, ono što se dešava možemo podeliti sa terapeutom i doći do dubina u kojima smo smestili naše muke, a onda izbijaju na površinu kroz svađe, nervozu i netoleranciju.

Nije dovoljna jedna ni nekoliko terapijskih seansi da se promenite. Potrebno je mnogo rada, truda i strpljenja. Ali su rezultati gotovo uvek neprocenjivi. Okušajte se u terapijskim vodama i vidite šta će Vam doneti. Možda niste ni svesni koliko toga možete i koliko ste sjajni kada ste autentični, kada ste prava verzija sebe, bez maski i uvijanja.

 

Prethodni tekst-> Psihološko nasilje  

 


 

Autor teksta

Živi i radi u Novom Sadu. Osnivač centra za psihološku podršku i edukaciju – „Psihobalans“. Još tekstova možete čitati na www.svetlanaprokic.wordpress.com.

Ukoliko imate neka pitanja, slobodno joj se obratite na psihobalans.ns@gmail.com

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

No Comments

Ostavite komentar