Sve(Mir) – Ti

Sapletem se nekad o sopstvene reči. Previše misli bi van. Govorim jedno, a osećam lavinu drugog. Da ne zaboravim, da uvek dodam onoliko koliko smem. Onoliko koliko mi pozicija dozvoljava. Bar deo mene koji me guši da izbijem van, poštujući tvoju odluku. Ne oduzimajući ti ono što si rekao, iza čega stojiš.

Deo mene osuđen na propast, drugi se smeška zadovoljno. Pitaš me zašto ,,nema na čemu’’ na tvoje ,,hvala na razumevanju’’ . Kada činiš nekome kome bi svoj svet poklonio, sve je malo u odnosu na ono što bi zaista uradio. Kada voliš i daš sebe, potpisuješ da si odgovoran za sve što sledi. Bol je i tvoja krivica, ali bol te čini živom osobom. Šta je čovek ako ne greši, šta je onaj koji ne pokuša?

Malo tebe, meni dosta. Slušam te kako mi govoriš, a gledam te oči…(sve)mir. Po prvi put ne želim da sam u pravu. Pustila sam te više puta, želeći da mi se vratiš isti kao pre. Umesto da sam zagrlila tvoje postojanje. Meni nestvaran, nešto novo. Valjda je čovek slep tada. Postojiš li, takav savršen? Zidam zidine braneći se od ljubavi. Ne umem sa tom količinom ljubavi koju mi pružaš. Nisam naviknuta na ljubav. Nisam je osetila, pre tebe. Kako znam? Uvek sam bila dopadljiva svima, prilagodjena uslovima pod kojima se moglo voleti. Sa tobom sam bila svoja, tako olakšavajuće.

Jednostavna, tebi posebna. Čudna, tebi drugačija. Plačljiva, tebi ranjiva.

Kako sam mogla da te svrstam u muški ološ? Kako sam mogla da shvatim tvoj poziv da provedemo noć zajedno kao da ćeš da me iskoristiš, a želeo si samo da pričamo. Da me čuješ kako se smejem, dodirneš ruku…Ko mi je dao pravo da te smatram istim kao svi?

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

1 Comment

Ostavite komentar