Tag Archives : nevena milošević

Slutim kraj


Boli me to što ću te pustiti sledeći put kad odeš od mene. Boli me unapred, jer znam da će se dogoditi ponovo. Nešto što se tako često ponavlja postaje pravilo. A pravila ne volim. Boli me to što ćeš ponovo pokazati rukom gde mi je mesto. Pokazaćeš da me ne poštuješ a moje poverenje srušićeš u jednom potezu. Boli…

Detaljnije »

Umorna od čekanja


Juče sam došla iz grada, sručila se na krevet i ko zna koliko dugo plakala. Bilo mi je dosta svega. Tvojih ignorisanja, tvog pogleda preko obrva, zabrinutost koja me obuzima sve češće. Gde smo nestali mi ? Ono dvoje što se u parku ljubilo do jutra, one minijature, zaljubljene i srećne na polici života. Gde su?   Sita sam čekanja.…

Detaljnije »

Za zauvek


Zaboravljen, otvoren prozor i jutarnji vazduh koji je učinio sobu prohladnom podsetio me je na ona jutra sa tobom. Nisi bio tu. Nije mirisala kafa , ni prženice. Samo strah, svuda. Bez tebe tako sporo prolaze dani, i kada ima sunca mračni su i teški. A ja sam uvek htela da zamrznem ta jutra sa tobom, sunčana i topla. Kažu…

Detaljnije »

Ne navikavam se na loše


Ponekad, koliko god se trudila da mislim ili pišem pozitivno, ne ide. Onda, skupim sve ono dobro, sve ono vredno, sve ono značajno u mom životu. I grlim, grlim dugo. Te stvari, te ljude, ta osećanja. Ponekad ne može da nas digne iz pepela ni lepa reč, ni osmeh. Ponekad smo preterano tužni zbog mnogo razloga, a ne znamo… Ne…

Detaljnije »

VOLIŠ ME.


Juče smo šetali prugom, i zabavljala sam se preskačući šine, jednu po jednu kao devojčica. Ti si se smešio, ali si se stalno okretao iza, plašeći se za nas. Rekao si : „Slušaj, ako naiđe voz skačemo tamo u stranu!“ Neće naići voz. Znala sam da neće. Jer mi smo bili zajedno, sami, u sred nepoznatog mi dela grada. Nisam…

Detaljnije »

Ponovo


Dugo sam mislila da mi je slomljeno srce. A onda sam negde pročitala da su očekivanja ta koja se slome. Znači nije srce, ono je celo. Ali ako je tako, moja očekivanja su sada rasprčana svuda. Na pločicama u kupatilu, na trotoaru ispred tvoga stana, na pločniku u centru grada. Svuda su rasuta. Svuda gde si me ljubio, gde si…

Detaljnije »

Pravo na odlazak


Znao si da volim lale. A ni jednu mi nisi doneo. Karamele, knjige, kafu. Sve sam to sama i u tišini volela, onako za sebe. Jer nije imalo smisla deliti to sa tobom.  Nisi me usrećio danas, a nećeš ni sutra. Uzalud lažem sebe, uzalud lažem druge i glumim, o kako loše glumim srećnu devojku. Laži su u meni i…

Detaljnije »

Zaljubi se u mene


Na radiju se čuje naša pesma, miriše kafa, cimet i pecivo. Povlačim prekrivač ka sebi, stidljiva još. Krajičkom oka vidim te, budan si i postavljaš na sto doručak za nas. Ne ustajem. Pravim se da spavam. Odaje me otkriveno stopalo, i previše sakriven gornji deo tela belim prekrivačem ispod kojeg smo zajedno proveli noć. Budna sam, i ti to znaš.…

Detaljnije »

Moderno doba


Ne razumem ove današnje momke. Iskreno, nije ih bilo puno u mom životu. Ne zato što nije bilo prilika za to, već zato što sam jednostavno uvek znala šta hoću. Nikada nisam počinjala vezu sa nekim ako sam već unapred znala da sa njim neću nešto ozbiljno. Ne uklapam se u kalup modernih devojaka, ako me razumete. Ne osuđujem ljude,…

Detaljnije »

Nečije sam sunce


Jutros sam te izvukla iz kreveta, rano, oko 8h. Sunce je na prekrivaču napravilo prugice, a ja sam ustala pre tebe. Obukla sam trenerku i obula patike, a onda te povukla za rukav. Rekao si da nisam normalna a onda me povukao sa sobom u krevet. „ Ajmo još malo da spavamo. “ Nisam htela da spavam. Htela sam da…

Detaljnije »