Tajna mladolikog izgleda

Biti srećan. Biti zadovoljan. Raditi ono što te ispunjava. Uživati u samoći i voleti je. Disati punim plućima. Živeti svaki dan kao da je poslednji. Biti zahvalan na onome što ti je pruženo. Imati cilj i ići ka njemu. Smeh do suza, nekontrolisan i zarazan. Voleti svoje godine i u njima uživati. Život će ti vratiti mladolikim izgledom.

Ne znam koliko je onih koji mi ne veruju da uskoro punim 26 godina. Mislim da mogu da vam dam par saveta kako da izgledate mladoliko. Ne, to nisu kreme. Nemaju kreme veze sa tim. Ne znam da li ste pročitale tekst gde sam vam pisala o knjizi Jelene Pantić. Sjaj u očima je nešto najlepše. Ko su oni čije oči sijaju? klik

Neću vam postavljati pravila, ne mogu znati šta vas nasmeje, šta vas usrećuje. Jedno mogu… 🙂

Uživam u svojim godinama, ne ograničavam sebe, ne mislim o tome šta okolina misli, ponašam se pristojno i poštujem sebe, to je jedino što očekujem od ljudi da bi mi bili bliski, u suprotnom, nisi poželjna osoba u mom životu. Ne trošim vreme na ispijanje kafe sa nebitnim osobama. Kada kažem nebitnim, mislim na ljude koji mi ne prijaju, nemam razgovornu temu sa njima. Radije ću se vratiti kući ranije sa faxa i pričati sa vama, pisati post, odvrnuti muziku. Ukoliko biraš ljude u svom okruženju, nije tačno da si uobražen. Jedan je život. Rado se ispričam sa taksistom, čistačicom, profesorom…nije mi važno čime se neko bavi, važno mi je da je čovek.

 

 

tumblr_o91toy9o8h1upl2c1o1_500

 

Više slušam, manje pričam. Ovo praktikujem u poslednje vreme. Znate li koliko toga možete da naučite slušanjem nekoga? Koliko samo nečije mišljenje, iskustvo, greška može vama da pomogne. To sam naučila za ove, skoro dve godine, kako blogujem. Slušam svoje čitatelje, njihova mišljanje, predloge, očekivanja…trudim se da sve nekako objedinim. Da ne odem daleko od svog cilja, ali da dozvolim vama da iznesete svoje mišljenje. Hvala na tome.

Obožavam Autodrom. Autiće na Luna parku rado vozim 😀 . Da vidite tu sreću samo, to vrištanje. Šta drugi misle? Zar je važno? Da li nekog vređam time? Da li radim nešto ilegalno? Gde piše da ne smem ući u autić. Ja stajem unutra savršeno i dok god je tako, kul 😀 .

Smejem se nekontrolisano. Nije uvek, ali se dešava. Obično kada ne treba. Doživela sam da me isteraju sa časa. Pa dobro, isterali su me. Naravno nije lepo to, nemojte to da radite. Nekad prija biti buntovan, ali nemojte u tome preterivati. Meni je bilo zabavno. Srećom, profsorka nije stroga pa me nije zapamtila po tome.

Plačite, budite to što jeste i kada ste tužni. Nije sramota pokazati emocije, čak je i lakše. Mene prevelika doza ljubavi guši. Naiđu dani kada celom imeniku pošaljem da ih volim 😀 . Ozbiljno. Tako je i sa tugom. Ne mogu da podnesem tugu, plačem. Ranije sam trpela, što se kaže gutala i smejala se kao da nije ništa. Sada je drugačije. Tužna sam i želim da budem dobro, a neću biti dok to ne izbijem ili dok ne rešim problem. Nemojte trpeti tugu, može doneti posledice po vaše zdravlje. Izbacite to, plačite bez stida. Čovek ste!

Pomozite onom ko će vam podariti osmeh, ko nema više od toga. Ta energija koju primite od čoveka kome ste pomogli je čudo.

Ulepšajte svoj dom pred praznike. Podetinjim u decembru! Da vidite na šta kuća liči kada pred doček Nove godine…Moji roditelji znaju da uživam u tome i prepuste posao meni.

 

Šta ste vi danas uradili da bi bili srećni?

Moje ime je Milica Milošević. Sebe smatram ambicioznom, istrajnom, inovativnom, maštovitom, humanom, ,,zaljubljenom’’ u kozmeziku. Iz tog razloga sam se upustila u svet bloga, kako bih sve više istraživala u toj oblasti, podelila svoje dosadašnje znanje i iskustvo sa drugima i nadograđivala sebe u toj sferi. Iz te ljubavi nastaje Lips and Heels

No Comments

Ostavite komentar