Sun. Oct 21st, 2018

Da li su crtaći odraz generacije

“Ne, ne dečko, to ti nikad neće poleteti, tako se ne prave avioni!”- upozoravao je čuveni pevac neženja.

 

Znate citat, redovno ga koristite, tačno prepoznajete.

Prosto je, očigledno, pa to svi znaju.

Ne baš svi, zavisi. Mnogo mlađi od Sofronija, neće ukapirati.

Neće im značiti ni Lucijino “hvala nizašta bivši pas čuvar”, Popajevo “selam, selam, kobasica mortadela”, Sofronijevo “Čuj sestro jel’ li išta od ovog što ti ja pričam ušlo kroz taj tvoj plavi šeširić “.

 

 

 

 

 

Ako nisu gledali, kako bi i znali…

 

Opet, tako je lepo kad se prepoznete generacijski po ovakvim sitnicama koje osveže dan, sjajan su štos, tačno određuju karakter, situaciju, atmosferu. Može sve to naravno da se objasni, približi ali…. Nije to to. Mora da vam bude poznato, da makar ne propadne fora.

 

Sve je to od pre. Kada su se crtaći gledali na kašičicu, uvek isti, u krug. Kada si znao tačno iz kog ćoška će projuriti Džeri dok ga vreba Tom. Ili kako će se dići u vazduh ili niz liticu surduknuti Pera Kojot Supergenije dok mu se u lice plezi ptica trkačica.

Tada nije bilo ni zabranjenih slika nasilja, maljevi, eksploziv, proždiranje, su bili uibičajeni ko skretanje levo od Albukerkija.

 

 

 

 

Tweety najkrvoločniji kanarinac ikad, misli da je video cica macu i skoro uvek tako nevin i krhak umalo košta glave Silvestera.

 

 

 

 

Gargamel se nije štedeo ni asertivno se borio s svojim porivima da skuva štrumpfove, niti je Kefalo dosadno poučno zvocalo  tolerisan, već je bacan naglavce iz sela sa svojim “lepo sam vam govorio”.

 

Crtani kao dar sa neba

 

Crtaći nisu morali da budu poučni, nežni ni interaktivni, dosta ako su zabavni. Tek sa pojavom video rekordera smo mogli da ih kad i koliko hoćemo gledamo, u teoriji, roditelji su ipak bili restriktivni. A i nije bila to ista draž, gledati neograničeno.

 

 

 

 

Čuvena najava s licem od slova CRTANI FILM bila je uvek dočekivana kao dar sa neba. Isključivo u okviru školskog programa i pre 2. Dnevnika. Takođe, ti crtaći tada, nisu imali neki komercijalni potencijal. Niste mogli ni trebali da kupujete igračke, odeću ili slatkiše s animiranim likovima. U najboljem slučaju skupljali smo sličice, a nije bilo zamislivo da vam između 2 crtaća nude kojekakve igračke, slatkiše ili igraonice, koje tada nisu ni postojale.

 

Danas većinu ovih animirinih prepotopa možete gledati preko interneta, pokazivati i objašnjavati svojoj deci, njima će većinom biti dosadno, nerazumljivo i bajato. Neki drugi klinci…

 

Stvari prosto stoje drugačije. Nije nužno gore. Ali ih je svakako mnogo više i dostupniji su. Čitavi kanali koji u krug vrte crtaće.  

I dalje ima silno zabavnih likova, skoro za svaki ukus. Bilo da ste ljubitelj jednoroga, istraživača, vampira, pingvina, dinosaurusa, bajki, legendi, akcionih junaka, čega god..  Ali ponuda prosto uguši pažnju, malo ko će koristi citate iz današnjih crtaća.

Prost konzumerizam ih pojede…

 

 

 

 

Zato ipak nemojte odustajati, možda smo se mi igrali ožeži po muvi, uvek cerekali na “umočiću” i  ali ne moramo odmah reći klincima grešiš, ovaj, grešiš silno sinak!

Naučimo ih da -“kada bih imao 4 noge i govorio iaaaaaaaa, šta bih bio? Duško dugouško: kreten”

Ili – “reci Silvestere, jel bilo ludaka u tvojoj porodici?!”

 

Ako ne, 2 puta ništa je ništa, što znači da crva nije ni bilo!

A s pravom možemo sebi priznati: “Pero, genijalčino, opet si sam sebe nadmašio!”

 

 

__________________________________________

 

 

Autor teksta: Jasna Drenovac 

Ljubitelj naopakosti, neposlušnosti, puteva i bespuća, sa opasnom zavisnošću od pisanja i velikih planova. Uvek za medeno srce, unapred  spremna mama za sve, sem za nuklearni napad… još uvek, radi se na tome…

Posetite  njen sajt -> www.narupisaksija.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: