Mon. Dec 10th, 2018

NAJBOLJI PRIJATELJI

Lutke ili autići, Dragon Ball ili Winx, Duško Dugouško i Miki & Mini… sve je to podjednako topao doživljaj detinjstva kakvo će puno generacija ispred nas samo u delićima sakupljati. Dok danas, mi koji smo u njima imali prilike potpuno uživati ili ih makar “okrznuti”, sa svakim novim letom i borom više razumemo kakva je bila privilegija odrastati početkom 21.veka.

 

Pa sve dok isti nije pokazao pravo lice – te sve svoje “lepote” koje se kriju iza fino satkanih maski, u većini srca izdvaja se kao nešto sasvim posebno, što nas pratiše od dečjeg, pa ponovo tinejdžerskog pa opet odraslog doba. I čini se da nikad neće prestati širiti sosptveni uticaj na nas. Niti to želimo.

 

Da, možda se s vremena na vreme i naljutim na pogled ka milijarditoj reprizi “Srećnih ljudi”, “Porodičnog blaga”, “Boljeg života”. Ili možda ne, jer će tome istinski biti mesta tek sa kreacijom koja će na sličan način steći kultni status, što je izgubljenim i lutajućim domaćim rediteljima danas veoma teško.

 

Ali, za Prijatelje će uvek biti mesta. Na srcu i ekranu. U opuštenom razgovoru i prizivanju prijatnih sećanja.

 

I to apsolutno jeste ona popularna američka kultura koja se razlikovala od ostatka Zapada, nekako toplija i bliža nama do hladnim kolonistima. Deo saga uz koje smo svi odrastali I učili o pozitivnim vrednostima (možda je zato tako I šokiralo i bolelo ono 1999., od onih koje, ako ništa, nismo smatrali neprijateljima). To nažalost nema, niti će skoro imati ikakve veze sa sadašnjom američkom kulturom.

 

Ovo je neko drugo vreme, a i to je neka druga Amerika.  

 

A ključno pitanje biće, zašto smo toliko zavoleli “Friends”?  Pa čak i u periodu prvih emitovanja nestrpljivo iščekivali dobro poznat zvuk na “devedesetdvojci”, onda kad smo se prosto identifikovali ili bar to želeli, te kada je svakako bilo mesta verovati da negde, u nekom kraju naše zemlje, zaista ima takvih iskrenih, bezrezervnih i bliskih prijatelja, kao jedno od najvrednijih blaga ove planete. Pa zaista ih je i bilo! Možda ne tako urnebesnih, ali svakako do srži odanih.

 

Danas, kad duša dušu ne prepoznaje nikako do preko ekrana, Prijatelji će svakim danom postajati sve aktuelniji, podsećajući nas na nešto što smo, kako u kulturi, tako i u životu kao njenom najsloženijem delu, imali i izgubili. A baš serije poput ovih mogu ostati vodilja u nadi da tu nit sa nekim lepšim, normalnijim, jednostavnijim vremenima nismo prekinuli zauvek.

 

Zato sada, u dobu kad smo zarad opstanka naterani da vreme brzo i uzaludno trošimo, a da ga ni za one istinske stvari dovoljno ne ostaje, sa zadovoljstvom pronalazim prostora za par scena, epizoda, čak i sezonu. Ma kakva god budućnost čeka mene i čitavo društvo, siguran sam da taj lični kutak sreće nikad neću napustiti. Kao sjajna zvezda u najtamnijim Ili najnasmejanijim trenucima, oni su uvek bili jedan prelepi događaj, najvažniji ritual u sedam uveče. To nikad neće prestati.

 

 

 

 

 

Prijatelji nas uče da cenimo, volimo i prepoznajemo prave prijatelje odnosno najbitnije stvari u životu. Koliko god nasmeju, neposredno, nesvesno, toliko nauče. Najbolje moguće leto ili magični praznici. Uz njih je sve bilo i ostaće mnogo vedrije, sjajnije. Toga nam strašno fali.

 

Zauvek prijatelji!

 

 

_____________________

 

 

Autor: Miloš Jović 

“Marketing menadžer u sektoru turizma. Osnivač i autor više portala, bavi se pisanjem, istorijom i filozofijom.”

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: