Fri. Feb 22nd, 2019

ANAS art & craft nakit: Treba pratiti svoj put i osluškivati sebe

 

U njenom životu kreativnost je to nešto bez čega ne može i što ispunjava njen život. Ana Tegeltija tvorac je brenda ANAS art & craft u okviru kojeg devet godina stvara nakit, ogrlice, minđuše, narukvice prepune kolorita koje su urađene od naizgled nespojivih materijala. Podloga za nakit je drvo, koju Ana oslikava, a zatim lepi dezen kolaž i sve glazira epoksi smolom. Takođe sa ogrlicama kombinuje kanape i kožu.

 

 

Od nedavno u njenom asortimanu su i zanimljive torbice od kože, ali ističe da u toj oblasti ima još mnogo prostora za učenje i napredovanje. Svoj preduzetnički duh uokvirila je u lokalu Werkštat craft concept store koji je otvorila sa sestrom u predgrađu Petrovaradinske tvrđave. Uz prodajni prostor i tezgu u centru Novog Sada Ana laganim koracima razvija svoj biznis, ali i ideje i čini sve pristupačnijim i dostupnijim kupcima i ljubiteljima nakita. Ana ističe da joj je uz kreativan posao u kojem nadasve uživa, najveća radost i podrška njen sin, ali i da voli da se druži, kreće, a ponekad i samo da posmatra ljude, čita i odmara.

 

Nakon završene srednje dizajnerske škole „Bojan Šuput”- gde ste videli sebe, o čemu ste maštali i razmišljali?

 

Ja sam neko ko je nakon završene srednje škole lutao, htela sam sve a nisam znala šta hoću. Tako me je put naveo na studije turizma koje nisam završila nikada i nije mi žao, uprkos onome „samo završi i nek ti je diploma u džepu“. Znala sam da sam na pogrešnom putu i da uzalud trošim vreme i energiju na pogrešne poslove i nešto što me istinski ne zanima. Ono što sam iz toga naučila je da treba pratiti svoj put i osluškivati sebe, a nikada se ne rukovoditi drugim ciljevima.

 

 

 

 

 

 

Kako ste odlučili da izrarđujete nakit?

 

To je trajalo postepeno. Uvek sam volela nesto da pravim i da stvaram, pa sam još kao klinka pravila razne čestitkice, oslikavala, pa pravila pauze pa počinjala ponovo. Kod kuće imam oca koji je, kada je ostao bez posla, počeo da pravi predmete od kože pa sam sa te strane imala podršku. Prelomni trenutak je bio kada sam sa detetom od četiri godine uhvatila sebe kako radim u velikom butiku, rutinski posao, koji isključuje svaku moguću kreativnost. Prosto sam znala da mogu više, da mogu biti kreativnija od onoga što na poslu pružam.

 

Tada sam rešila, skupila hrabrost da prelomim, dala otkaz i počela da pravim nakit. Od tada je prošlo devet godina. A ja i moj posao se zajedno menjamo, rastemo i pokrećemo. Divno je kada primetite koliko ste napredovali. Kada je svaki komad, počevši od onih prvih, početnih, pa do danas drugačiji. Misim da je jako bitno uvek dodavati nešto novo, istraživati tehnike i materijale i uvoditi nove proizvode. Ja sam takva da uvek toliko toga želim i puno planova mi se roje u glavi, neke sprovedem, na neke i zaboravim, negde se i rasplinem i nemam vremena, ali nastavljam i pravim novo.

 

 

Sa kojim materijalima radite i kako u stvari nastaje vaš nakit?

 

Ne mogu reći da je način na koji radim nakit neka posebna tehnika, to je više rezultat mojih afiniteta i kombinovanja materijala. Menjala sam vise tehnika u izradi. Moja podloga i ono od čega počinjem je drvo, zatim ga oslikavam, lepim dezen kolaž i na kraju sve glaziram epoksi smolom. Uz ogrlice kombinujem kožu, kanape, dezene, metalik. Činjenica je da jako volim boje, dezen i naizgled nespojive meterijale.

 

 

 

 

 

 

Primećuju se vedre i vesele boje –koliko je to „igranje” bojama vama blisko i važno za izražavanje i komunikaciju u nakitu?

 

 

Da, obožavam to kombinovanje i igranje bojom. Moj nakit kao i torbe i sve što pravim ima jedan široki kolorit. Često me ljudi pitaju kako smišljam, kako će koja ogrlica izgledati. Do sada sam ih uradila jako puno i mogu da se ponove po nekoj tematici i koloritu, ali svaka je različita. Ustvari, ja nikada unapred ne smišljam mnogo, počinjem od jednog dezena koji imam u glavi, a boje samo dolaze jedna za drugom. To je to igranje. Kada inspiracija krene onda ideje za nakit samo naviru. Zato sam jako srećna, jer kada radite ono što volite i kada ste inspirisani onda i dani nisu dovoljni, onda se ne gleda na sat, onda ne znam šta bih pre uzela da radim. Naravno, ima i onih praznih trenutaka i pustih perioda koje pustim da prođu ili tada radim nešto drugo, jer znam da će opet samo da krene i da ništa ne mogu na silu.

 

 

Šta sve imate u ponudi od nakita? Postoji li neki komad nakita na koji ste posebno ponosni iz nekog razloga?

Najviše izrađujem ogrlice i minđuše, s akcentom na ogrlice jer u njima baš uživam i one daju mogućnost da iskažem sve što želim, minđuše ih prate. Oslikane kožne narukvice i od skoro torbe. Sa njima sam tek na početku, učim i istražujem. Da, zaboravih i suvenirski program, on prati moju stalnu tezgicu u centru grada i tu je zbog turista.

 

Da li omiljeni, ali svakako najefektniji komad nakita i ono što radim iznova svako proleće i leto, i jedino ponavljam, to su moje ogrlice lubenice. Na crno belom kanapu. To je nešto što mi se uvek traži, a kako je lubenica nešto savršeno, što izgledom, što ukusom, volim da ih radim. Oni su letnji must have.

 

Imate svoj prodajni prostor u Novom Sadu. Takođe i porodičnu radnju u kojoj su rukotvorine vas i vašeg oca. Kreirate i torbe. O kakvim torbama se radi, šta na njima dominira? Šta je vama važno kod torbi, kakve volite?

Novosađani već znaju godinama suvenirsku tezgicu, a imam divnu radionicu u centru grada. To je takođe bio prelomni trenutak kada sam iz kuće prešla u novi prostor i dobila ogromnu volju za rad. Torbe su ono što je novo. Radim ih od kože u kombinaciji sa drvetom. Svakako su opet prepoznatljivog kolorita i dizajna.

Ono što je najnovije i zbog čega sam najsrećnija je što sam sa sestrom, hajde reći porodično, jer smo zaista svi uključeni, otvorila lokal Werkštat craft concept store, u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, u najlepšoj ulici u najstarijem gradiću. Tu se tek zahuktavamo, spremamo nove stvarčice, a takodje planiramo da uspostavimo saradnju sa drugim dizajnerima. Plan nam je da objedinimo zanatsku, dizajnersku, umetničku i suvenirsku ponudu na lokaciji gde zaista svaki dan prolazi veliki broj turista. A i gradić se obnavlja i počinje ponovo da živi nekim lepšim životom.

 

 

 

 

 

 

Kako su ljudi reagovali na to što radite? Šta se njima od vašeg stvaralaštva dopada?

 

 

Ljudi zaista reaguju pozitivno na ovo što radim. Oduševim se kada čujem pozitivne komentare zahvalna sam na tome. Ja sam u ovaj posao ušla sa ogromnom verom da mogu i da sve može da ide kako treba pa i u našoj zemlji, tu sam gde sam. One retke koji mrače ne slušam i teram po svom.

 

 

 

 

Planirate li da proširite asortiman sa još nekim stvarima?

Da da i da, uvek razmišljam u pravcu toga. Neki noviteti u nakitu na kojima trenutno radim, drvo je pored kože moje novo otkrovenje. Želim da usavršim torbe, štampani program za Werkštat concept store i još dosta toga imam u planu.

 

_________________________________________________________

 

 

 

 

Autor: Milka Hobetko

Ostvarila sam ono što sam želela. Postala sam novinar. Uz to volim i knjige, filmove, serije, šetnje, ukusnu hranu i domaće slatkiše (uživam i da ih sama spremam). Oduševljena sam ručnim radovima koji su nepregledno prostranstvo ličnih kreacija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: