Mon. Dec 10th, 2018

Pijaca

-,,Ako hoćete da upoznate jedan grad, posetite pijacu“, rečenica koju smo nebrojeno puta čuli od turističkih vodiča na raznim putovanjima i koju slušamo godinama uz kaficu i u neobaveznim komšijskim razgovorima.

 

Mesto gde se sreće i staro i mlado, i poslovni svet, elita i oni  koje zauzimaju niže lestvice hijararhije, devojke i žene visokih potpetica i one u patikama. Jedino mesto gde se zanemaruju sociološke podele, gde su jedine deobe na one koji prodaju i one koji kupuju. Stecište onih iz grada i onih drugih iz sela. Svi su heroji ovog doba, junaci svog života, opstali su oni koji proizvode i prodaju i mi koji kupujemo i koji zahvaljujući njima živimo. Uzročno-poslednična veza, slika i prilika pijace. Da nema njih i njihovih proizvoda ne bi bilo ni nas, a da nema nas, kome bi oni prodali svoju robu. Na ovom mestu još živi i selo i grad. To je mesto gde svi izgovaraju neke neistine, lažu i to prodavci da bi prodali, a kupci da bi namirnice dobili po nižim cenama. Bude tu svega i sitnih prepirki, ubeđivanja, cinkarenja.

 

Pijace su prostori na kojima se bez para hrani sujeta. Nigde nećete čuti toliko komplimenata na račun svog fizičkog izgleda, nikuda nećete toliko biti lepe, poželjne, blistave kao na pijacama. Ukoliko vam fali da čujete-srce, zlato, dušo…posetite pijacu. Sa nje ćete sigurno otići nasmejane, a i ruka punih namirnica jer će vam vešti prodavci vazda se koristeći naučenim floskulama u kese ubaciti i nešto što niste planirali da kupite.

 

 

Ne znate ko se kako zove, to na pijacama nije ni bitno. Svako ima neki nadimak, ono po čemu ga predstavljate drugima, prepoznajete kvalitet njegovih proizvoda. Oni prezentuju svojim proizvodima ceo jedan grad, svoje mesto.

 

Vri pijaca kao mleko na šporetu zaboravne domaćice, preliva se priča, graja, mešaju se osmesi, glasovi, pozivaju nas da osetimo ono iskonsko osećanje dodira sa prirodom. Posvetimo se čulima i uživamo u tim divnim bojama koje simbolizuju proleće ili jesen, dodirima sa jedrim plodovima. Osetimo život plodova u našim rukama, mekoću poput svile, toplinu koju nude, trud i rad koji su u taj plod uloženi.  Mami nas miris trešanja, grožđa, a često nam i usne osete taj užitak.

 

Ovo je košnica darežljivih, druželjubivih, empatičnih koji će darovati plodovima svog rada decu koje majke vode od tezge do tezge dok biraju proizvode za kuću i to sve u stilu:,, Dajte deci, da se osveže, neka probaju“ i onih drugih večito namrgođenih, ljutih, nepristupačnih koji vam ni grip ne bi dali ili snizili cenu proizvoda. Ulaze i izlaze iz košnice te malene, vredne pčele, lete od cveta na cvet, pozivajući kupce, a ovi pak s tezge na tezgu birajući proizvode svi zarad neke svoje koristi. Živi tako jedan grad u večitoj težnji jednih da dobiju, drugih da ne izgube.  Retki su ovde oni koji se rukovode onom starom:,, Daj, vratiće se…“

 


   Pijace su mesta gde razmenimo informacije, osmehe, sretnemo neke nam drage ljude, analiziramo, vazda procenujemo i odlazimo i prodavci i kupci noseći mirise, ukuse i plodove, zadovoljenje sujete, neispunjenih očekivanja, izneverenih nadanja do ponovnog susreta…A, onda novi pijačni dan a akteri priča isti….

 

 

_________________________

 

 

Autor:

Tatjana Stanišić…rodjena 1977 godine u Knjaževcu(istočna Srbija) gde i sada živim. Srednju ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se i to ne u svojoj struci i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno sam nezaposlena.
Vlasnik mnogih dipoloma i nagrada na književnim konkursima poezije i proze.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije..Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam  i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: