Thu. Nov 22nd, 2018

Pravoslavlje je krug

Pravoslavlje je krug, isto kao i sam život…Mi smo jedna tačka na opisanoj kružnici, rođeni, stvoreni od Boga. Došli smo na svet odlukom Boga i sve nam je dato ali mi stalno lutamo kroz lavirinte, stazama kako bi smo pronašli izlaz iz određenih situacija.Čovek je sam tvorac svoje sudbine i samo od naših izbora zavisi kakav će biti naš put.. Ukoliko smo se mnogo udaljili od centra, Svevišnji i Nebo će biti gluvi za naše molitve za nas glas. Mi smo se preko niskih misli, osećaja stvorili neki sloj, nalazimo se u vakumu i ne možemo dopreti do centra…..Često nas s pravom zovu,, Deca ja generacije” , veličamo narcisoidam, ponašamo se tako da ne znamo šta znači reč..,, Ne”, udaljavamo se od centra, udaljavamo se od Boga.

 

Pokušavamo pronaći odgovor-Zašto svet nije jednostavniji? Nekako prostiji? Voleli bi da na samom početku znamo zbog čega smo ovde, na ovoj planeti, ovakvi kakvi smo. Želeli bi da dobijemo uputstvo za život.

 

Imamo izbor. Sve možemo da promenimo, da imamo dovoljno novca, odličan stav, savršenog partnera. Ali hoćemo li pogoditi pravi put? Da li neko delo možemo uraditi ili ne?

 

Čemu će nam izbor služiti? I kao što reče Pavle:,, Sve mi je dato, ali nije sve na korist.” Zato je važno da sami izaberemo. Da razmišljamo svojom glavom. Da ne pristajemo na nešto što nismo.Ne gubimo svoje moralne vrednosti. Da preispitamo svoje vrednosti i okrenemo se onome “za šta vredi ,živeti”. Da ulažemo u sebe, u kulturu, u nauku, u razvoj i doprinos društvenoj svesti.

 

Naš jedini cilj je da se približimo centru, približimo Bogu. Skinimo grehove poput starog iznošenog odela sa naše duše. Obrišimo blato, mulj,nečistoću sa našeg,,Ja”. Prljavi, iskvareni, nemoralni, nečisti nećemo moći ka centru. Bežimo od zla, trčeći ka dobrom. A, to dobro podrazumeva da poštujemo osnovne zakone duhovnosti, moralnosti, pravoslavlja…Ono se i jedino bori za čistotu duše jer ona jedina propoveda Hristovu veru… Zivot koji u temelju ima pravoslavnu liturgiju i jedini pravi zalog dobročinstva, budućnosti. Težimo spasenju duše, a ne spasenju tela.

 

Spasenje duše, približavanje Bogu se odnosti na čistotu te same duše… Očistimo i sebe i druge. Sa sebe prvo skinimo sve grehove, ispovedimo se i pokajmo…Učinimo prvo sebe mudrim, a zatim druge…Prosvetlimo sebe, približimo se Bogu, pa onda druge privedimo njemu.

 

Rastvorimo sve negativnosti, operimo prljave ruke. Mislimo na pražnjenje, na pročišćavanje. Neka voda kao suza čista, poteče u nama. Ne samo da će ovo prosvetljenje doneti dobro samo nama, nego i svima koje na tom putu susretnemo, unećemo svetlost u njihove živote i stavićemo ih u vezu sa Bogom.

 

Jeste da imam potpunu slobodu izbora i da me je Bog darovao njome…uvek se pitam hoću li svojom odlukom uništiti svoju savest?. Ukoliko preduzmem neku nezakonitu radnju ugušila bi svoju savest, ne bih više bila u skladu sa Bogom. Uništila bi svoju slobodu ako se okrenem životu koji mi nije na korist i time bi je pretvorila u ropstvo. I džaba imam sve, ako izgubim sebe, ako čovek više nisam. Zbog pogrešno shvaćenje slobode Adama mi i danas osećamo posledice njegovog greha…

 

Pre svake odluke o načinu delovanja, ponašanja,pitajmo se da li ćemo imati blagoslov Boga? Ako blagoslova ne bi bilo, ukoliko nismo u skladu sa Isusom odustajmo od namere.

 

Ne činimo ništa nepravedno, nezakonito, ne mrzimo jer mržnja nikom dobro donela nije. Volimo i razvijajmo ljubav. Svevišnji nam je je dopustio sve ali mi birajmo pravilno, samo ono što nam služi, ono što ne spotiče druge.Bog daje samo blagoslove za dobra dela. Ovde se ne govori samo o postu i molitvi već o svemu što je u skladu sa njim, o onome što doprinosi našem rastu i razvoju.Jedno od glavnih pitanja koje bi trebalao postaviti je da li bi stvari koje radimo u tajnosti, svojim otkrićem donele sramotu, bile okarakterisane kao greh? Takvi koraci nisu u skladu sa Bogom i ne bi ih trebalo preduzimati.

 

Sve što je u suprotnosti moralnim načelima ni na koji način ne može služiti nama. Možda nam trenutno daruje slobodu, sreću…ali na dužim stazama je to sigurno očaj, strah, sramota.

 

Ukoliko pokleknemo udaljimo se od Boga, od centra…priznamo grehe, ispovedajmo se. Ne udaljavajmo se od centra.

 

Birajmo sve ono što nam je korist,bez obzira što su nam sve mogućnosti date…samo tako ćemo živeti ispravno, samo tako ćemo biti u skladu sa Bogom. Jedino tako ćemo živeti u duhu pravoslavljava, život po veri.
_____________________

Autor:

Tatjana Stanišić…rodjena 1977 godine u Knjaževcu(istočna Srbija) gde i sada živim. Srednju ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se i to ne u svojoj struci i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno sam nezaposlena.
Vlasnik mnogih dipoloma i nagrada na književnim konkursima poezije i proze.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije..Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam  i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: