Thu. Nov 22nd, 2018

Spokoj se krije u duši koja voli

Godina za godinom i ogrlica od zivota je nanizana, nekad tugom, suzama koje su se slivale niz umorno lice, a i onim koje su ostajale u srcu kao knedle, smehom. Godinama sam pokusavala da pronađem mir, spokoj….sve dok ne naučih kako da umirim srce.Tražila sam ga na vrhovima planina.Prepustala se vetru, Suncu…pogled uprtu u daljinu sa čežnjom da sagledam sa distance stvari koje su mi se činile bitnim. I uspeh da otvorim sebi neke nove vidike ali ne nađoh spokoj…

Jedino što mogu da vam kažem sa vrha jedne prelepe planine da ste najlepše baš takve kakve jeste bez doterivanja, sminkanja…Niste lepe ako ste obučene po poslednjoj modi, ako imate najskuplje cipele jer sve bude i prođe ali stil ostaje…Ne, naprotiv niste lepe ako izgledate kao lutke iz izloga… Ne trudite ste da budete lice sa naslovnce, ako vas ne primete i zavole odmah, neće ni tako doterane. Budite ono što jeste…lepe ste baš takve sa podočnjacima, raščupanom frizurom, kad izgledate kao da vas je poplava izbacila, kad ste plakale cele noći pa su vam oči crvene od plača. Kad vam je kičma pogurena od silnih problema…

Poverovah da ću mir pronaći kraj vode, da će voda odneti sa sobom svu moju tugu. Šetah kraj reka, zaranjah u njihovu modru dubinu, kao čedo u utrobi majke, tražih spokoj….Želeh mir dok slušah žubor potoka ali jedino što uspeh jeste da shvatim da nismo jaki kad ne padamo, već naprotiv kad padnemo i znamo da posle tog pada ustanemo..Kad obrišemo prašinu, kad zanemarimo poderana kolena i nastavimo dalje.Kad nas porazi razbiju kao čašu od stakla a mi uspemo da sakupimo delove istih i formiramo celinu sa naprsnućem koja govori o bitkama koje smo preživeli.. Nismo jaki kada se nedeljama i mesecima pripremamo, zdravo se hranimo, imamo treninge, teretana nam postane druga kuća. Ne pomaže ni redovan san, ustajanje na vreme…tad baš izgledamo kao trkački automobil, kao ova riba koja na trenutak prekinu moje razmišljanje, i koja je rođena da nekome bude dobra večera…Jaki smo kad mislimo da ne možemo a zapravo moramo i zadnjim atomom snage nastavljamo dalje. Tad smo jaki.

Večiti sanjar, romantik u duši….prepustih se Suncu. Verovala sam da se spas, mir, nalazi baš u njemu i da će svojim zracima zalečiti moje rane, ogrejati i umiriti dušu.. Prepustala sam se njegovoj toplini, verovala u sjaj…Na tren bih zaboravljala na sve one senke što me prate i plaše…Nadala sam da ih ostavljam daleko iza sebe ili da će ih Sunce ispržiti. Kakva zabluda…Samo sam se odveć izložila velikoj toploti onih koji zrače i u njima tražila sreću a opekla sam se…Nekad me je privlačio sjaj, često sam zaboravljala da i kristali leda imaju čudan sjaj…Shvatih tada da nema spokoja i sreće negde drugde već da se nalazi u nama…Iz nas potiče i izvire.

Sreća je odluka, stanje duha…Nije sreća ni skupocen automobil, putovanje, jahta, stan, plata,nije sreća kad te pozove voljena osoba, kad dobiješ nagradu. To je neka uslužna prividna sreća za svakog koja može da se pozajmi ali mora da se vrati…To je ona sreća koju kad osetimo, shvatimo da i nismo previše srećni…Sreća je tvoja odluka da budeš srećan sa onim što imaš, kad te veseli cvrkut ptica, kad čuješ svoju omiljenu pesmu, kad te i sitnice raduju jer znaš da baš one čine savršenstvo…Kad znaš da neće biti bolje ali ti si ipak srećan. Prolazile su godine a ja sam se prepustala vetrovima, molila ih za spokoj…Mislila da će kiše sprati svu tugu i doneti mir… ali odgovor gde se spokoj i mir pronalaze ne naučih. Nekada, negde, neko mi je rekao da je ljubav Božji dar…da je nikada neću osetiti ako ne uspem da zavolim sebe i ono što mi je dato, bilo to dobro ili loše, da prihvatim stvari takve kakve jesu i da ću tek tada uspeti da smirim svoje misli, osećanja i dušu…

I nije ljubav ono iz knjiga kad dvoje pobegnu pa ostanu do kraja života zajedno. Nije ljubav kad plove po morima zagrljeni, kad se voze u skupocenom kabrioletu. Ili kad se udaju za milionera. Nije ljubav ni skupoceno venčanje na obali mora, ni matičar, dijamantski prsten. Nije ljubav, volim te ako me voliš…Nije ljubav samo osmeh…Ni onaj seks o kome svi pričate, nije ljubav. Ljubav je ovaj osećaj u grudima kad želim da odem a ne mogu, kad znam da me ne želiš ali ostajem, kad pogazim svoju reč samo zbog tvog osmeha, kad čekam tvoj poziv i radujem mu se kao malo dete. Ljubav je tvoj pogled na meni, kad osetim da dolaziš, kad srce zatreperi. Ljubav je ime tvoje, ljubavi moja.

I dođe trenutak kad razumeh sve, kad me umiri spasonosna misao, kad se upali sijalici na mračnoj strani ulice mog života.

Spokoj se krije u dušama koje nauče da razumu, prihvate i prigrle život baš onakav kakav jeste…koje ne mrze ljude već prihvataju činjenicu da smo svi satkani od krvi i mesa i svi radimo onako kako najbolje znamo u datom trenutku…Spokoj se nalazi u dušama koje ne ogovaraju, ne spletkare, već podnose i život i ljude…Spokoj imaju duše koje znaju da dok čine dobre stvari, život će im vratiti dobro… Lakše je duši koja voli. jer ona jedino tako raste. Ljubav izvire u nama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: