Mon. Dec 10th, 2018

Srce

Srce…maleni mišić, sakriven iza rebara…..Oglasi se rano još dok smo u utrobi majke, ali tog sata postajemo svesni tek rođenem sa prvim udahom…Nekad utihne, umrtvi se, pritiskamo dlanove da ga čujemo, nekad svira neke čudne taktove, koje ni bubnjari ovog sveta ne bi znali da odsviraju….Manevriše, savija se, grči, pojavljuje, skriva se, igra se žmurke sa nama.

Pokušava da ostane u grudima, da iskoči, da se proširi, poveća, smanji. Danas smo ga svesni, sutra zaboravimo, a ono broji udahe, izdahe, odzvanja u ritmu istih….. Sa svakom sekundom, minutom, danom…govori o prolaznosti života, meri vreme od rođenja do smrti…. Sat sa određenim vekom trajanja….

 

Dobijamo ga na dar…Dat nam je, sat, i kao takav moramo čuvati, paziti, negovati, pazljivo postupati, poput najdragocenijeg poklona. Nismo imali mogućnosti birati kvalitet tog sata. Bitno nam je da radi, a ostalo se formira, nadograđuje, ukrašava raznim nalepnicama…

 

Radi….

 

Oslanjamo ruku na grudi i osećamo, sat otkucava….tika-taka, tika-taka…Brojimo 60 do 80 puta u minuti u istom ritmu…….Mirni smo i rad je pravilan… Zahvaljujemo se na kvalitetu i nastavljamo život, ne obraćajući pažnju. Valjda smo i to shvatili zdravo za gotvo. U ljudskoj prirodi je to…

 

Naiđu plime, bure, ustalasa se mirno more….a sat, to srce, udara u ritmu bubnjeva… Čas jače, a onda na tren utihne, zaleti se kao lavina i oduzima nam dah…Neki feder se otkačio, požurilo je to vreme, kazaljke se brže okreću. Opisuju iste krugove, ali nekako brže ide, sekunde odlaze, minuti se broje…O ne, boli taj nagli titraj u grudima…

 

Umiri se, umiri….tako često izgovaramo…Proveravamo vreme sa drugima, upoređujemo, tražimo savete, reči podrške…Shvatamo, moramo sami sebi pomoći…Ne zaustavimo li ovo uludo, brzinsko odbrojavanje vremena, ne pomognemo li sebi, otići ćemo nekim majstorima-doktorima, da potražimo pomoć. Smanjimo brzinu pomeranja ovih kazaljki… Ne dozvolimo da se pokvari…Još smo mladi…Sat je nov…Shvatamo postojanje istog, značaj čuvanja, negovanja, poštovanja..

 

Vratimo kazaljke, eliminišimo stahove, zaboravimo uvrede, nervoze, oprostimo drugima i fokusirajmo se na sadašnjost…Neka otpočne novi, pravilan rad. Dobro je…Živi smo, nastavljamo dalje, obećavši sebi da nam se to više neće ponoviti.

 

Često se kazaljke zaustave, na tren…samo na tren…zastane…Ugledali smo najlepše oči na svetu, osetili smo magiju spajanja, pripadanja drugom biću.

 

Drmusanje, udaranje, tog sata…da se otkoče kazaljke, da se nastavi rad. Moramo što pre reagovati jer u suprotnom, izgubismo trenutak, a izgubićemo i život…A, šta je život no samo jedan tren?

 

Usklik oduševljenja, proradio je sat…Nastavlja da kuca, možda još malo izmenjenim ritmom, nekako se slabije čuje, nije to ustaljeni ritam, ali ipak, radi. Ostao je neki mali ožiljak i baš negde, nekad tu zapne…ali nastavi…

 

Često taj sat poklonimo drugima na dar…Ispružimo dlan, stavimo, onako bez mašnice i predamo nekim divnim očima, nekim ljudima…Neretko i bez uputstva za upotrebu, bez obaveštenja.,, Pazi, lomljivo”.

 

Verujemo srcu da ono najbolje vidi, ne pitajući se šta će ta osoba uraditi sa njim… Dok ga čuvaju kao najvredniji poklon, sat radi, ujednačenim, pravilnim ritmom…Neretko ga zanemare, ostave na nekoj polici, dozvole prašini da ga prekrije, ili bace…a onda se sat slomi…Sklapamo deo, po deo, ostaju ožiljci….a svaki oziljak je jedan zalistak, otkucaj više, manje, jedan udah teži, bol…

 

I tako sekund za sekundom, godina za godinom….sat odoleva vremenu, iskušenjima, nekad požuri, nekad zakasni…ali radi…I sve dok je tako, dobro je….Živi smo…

_______________________________

Autor:

Tatjana Stanišić…rodjena 1977 godine u Knjaževcu(istočna Srbija) gde i sada živim. Srednju ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se i to ne u svojoj struci i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno sam nezaposlena.
Vlasnik mnogih dipoloma i nagrada na književnim konkursima poezije i proze.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije..Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam  i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: