Fri. Feb 22nd, 2019

Zakorači

Znaš onaj osećaj kada ti je sopstvena koža tesna, najrađe bi iskočila iz nje? Kad naizgled ne postoji nikakav problem u tvom životu a osećaš da te guši sopstveni dah? Šta misliš zašto ti se to dešava?

 

Pokušaj da se vratiš u detinjstvo i kažeš sebi šta je to prvo čega se rado sećaš. Da li je to miris mamine kože i boja njenog glasa dok ti čita bajku za laku noć? Ili ukus bele kafe koju ponosno piješ sa bakom dok je mama na poslu? Zažmuri i pokušaj opet da proživiš tu emociju. Uspevaš li?

 

A sada se seti neke situacije koja ti je bila neprijatna, u kojoj si se osećala nemoćno i tužno. Kada je, na primer, mama vikala na tebe jer si slučajno prosula mleko a tata joj se suprotstavio braneći te i onda je izbila svađa? Osećala si se krivom i tada i svaki naredni put kada bi se posvađali. Ovo je banalan primer ali sigurna sam da se sećaš neke slične situacije. Često kao deca krivimo sebe zbog nesuglasica među roditeljima a da to nema nikakve veze sa nama.

 

Onda si porasla, počela je škola i tu te je dočekao neki novi svet, bilo je tu i sjajnih stvari naravno ali i čestih okrutnih komentara na račun izgleda, ponašanja, rezultata, onoga što imaš ili nemaš… Veze koje se nisu završile na lep način, bilo da su ljubavne ili prijateljske, ostavile su gorak ukus i dubok trag osećaja manje vrednosti.

 

Možeš li da se setiš tih situacija? Nemoj opet da ih proživljavaš, nije sada ni mesto ni vreme. Pitam te samo da bi se setila trenutka kada si stavila masku i prestala da budeš Ti? Sve te neprijatne emocije koje su te pratile, šta misliš gde su? Nisu isparile, negde su duboko u tebi. I svaka od njih blokira tvoju snagu, volju i radost. Protok onog čistog izvora ljubavi koji bi trebalo da slobodno teče kroz tebe. Zato ti je koža tesna. I zato te u nekim trenucima dok naizgled zadovoljna ideš kroz dan odjednom obuzme neki nemir.

 

Sad se vrati na početak, na one lepe trenutke koji su ti ostali u sećanju, iznova ih proživi i seti se svojih snova, želja i sitnih radosti. Svega onoga u čemu si uživala dok si rasla. Pre maske. Uzmi papir i olovku i zapiši šta je to što bi te učinilo srećnom sada? Šta bi to uspavano u sebi probudila ovog trenutka da imaš čarobni štapić? Zapiši. Važno je! Veruj mi. Reći ću ti sledećom prilikom zašto. Sad je važno da to uradiš. Nemoj da ti ovo bude samo još jedan tekst pročitan usput. Čitajući ga potrošila si deo svog vremena koji ne možeš vratiti nazad ili si uložila u stvaranje bolje sebe, na tebi je da odlučiš.

 

Do sledećeg teksta u kome ću podeliti sa tobom šta je to što je meni pomoglo da se vratim svom putu.  Putu naizgled običnom, ispunjenom svakodnevnim iskrama radosti a za mene čarobnom jer mu stazu otkrivam svakim novim korakom i nemam ni najmanju ideju kuda vodi.

 

 

__________________________________

 

Autor: Bojana M.  

instagram: @putcarobnjaka

“Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio i što sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.” ‘ Mika Antić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: