Mon. Dec 10th, 2018

Zašto volim decembar?

Poslednji dani ove godine se polako razvlače, kao da im se ne žuri. Mi u toplini doma svoga svodimo račune, preispitujemo se i donosimo zaključke. Večito pitanje i dilema-jesmo li ostvarili sve ono što smo planirali za ovu godinu? Hoće li ova nova biti bolja?

 

         Zahvaljujemo se na sitnicama koje život znače, na zdravlju, veselju i na onim lepim trenucima koje smo doživeli. Ako se fokusiramo na one manje lepe trenutke bićemo možda razočarani. Za neke je kao i svaka godina bila lepa, blagoslovena, srećna, za neke druge baš tužna.

 

       Ipak je mi svi sa srećom ispraćamo i sa odlukom da ćemo u ovoj novoj živeti bolje, veselije, razdraganije.

 

        Volim decembar baš zbog jelke, tog svetog drva koje se u kuću unosi. I nije bitno da li je prirodna ili ona kupljena kod Kineza, predstavlja drvo čežnje, nade, unosi svetlost i veselje u naš dom. Ukrašavamo je onim divnim šljaštećim lopticama, zvezdama i raznoraznim ukrasima a onda su tu baloni, lampioni. Svaki put, iznova kao da je prvi put…biramo ugao u kome će ta ista jelka stajati. Ispod iste stavljamo poklone koje otvaramo kad sat otkuca ponoć, kad se zatrčimo u zagrljalj voljenim ljudima sa najlepšim željama za sreću, radost i veselje u novoj nadolazećoj godini.Kupovina brdo slatkiša, parfema, nakita i garderobe nam daruje trenutke ushićenja, radosti a i nervoze. I pisanje čestitka u ovim danima ima onu posebnu draž,,Maca se vozi u bela kola, srećna Vam godina Nova”. Toliko želja na jednom mestu za prijatelje, rodbinu, decu, jer se ipak ona najviše raduju poštaru u ovom periodu. Obožavam ovaj mesec svetlosti, gde ulice sijaju, blistaju, gde se na svakom koraku grle parovi ispod ukrašenih stabala drveta, bandera. Prasak petardi kojim se rasteruju zle sile i vrisak žena na ulici, sve to je slika decembra.Volim one fotografije nastale u divnim prazničnim trenucima, okićenim gradovima kraj onih Deda Mraza, jelena i irvasa. Sve to i mnogo više nam daruje decembar.

 

Mesec u kome se budi neka radost u srcu, samopouzdanje raste dok se ogledam u najskupljim buticima isprobavajući večernju toaletu za najluđu noć. Posebnu magiju krije baš ta organizacija, okupljanje, dogovaranje oko toga gde i kako dočekati novu godinu. Volim da sam deo te praznične atmosvere iako sam godinama unazad naučila da je najveća radost kad se ista nova godina dočekuje u krugu voljenih sa mirisom pečene ćurke, domaće štrudle, kolača. Obožavam ono iščekivanje Deda Mraza na vratima iako sam odrasla i odavno me više ne posećuje. Kao da su samo pokloni rezervisani za decu.

 

Decembar mi donosi radost u srcu i volim ga i zbog mirisa pite sa jabukom i cimetom koji se baš u to vreme sprema u mojoj kući i kao da najavljuje dolazak duge i hladne zime.Decembar mi miriše i na čaj. Volim ovaj mesec jer baš u njemu zvanično i počinje zima, godišnje doba čistoće, beline i ludih igrarija na snegu.

 

Volim decembar

 

 

 

Za mene decembar i ima posebnu draž jer je vreme kad proslavljamo našeg sveca Sv. Nikolu, zaštitnika svih putnika i moreplovaca. Nekoliko dana pre slave kreće lomljene oraha, seckanje istih, pravljenje kolača, rasutog kokosa na sve strane. Miris ribe koji privlači sve iz okoline da je probaju i donesu sud je li dobro pržena, kuvanje pasulja tokom celog dana i onih posnih sarmi.A, onda slavlje koje traje tri dana ,dolaze gosti sa svih strana. Okupi se rodbina, prijatelji, kreće zdravica sa željom da dugo godina budemo živi i da u sreći dočekujemo goste. Volim i miris pečene rakije vruće koja kruži za stolom i posle koje svi gosti žele da se otvori prozor ili vrata jer im je vruće usred decembra.

 

Volim decembar jer je mesec koji sa ovakvom euforijom ispraćamo i dolasku nove nazdravljamo. I nema veze što svakog decembra ponovo lažem sebe da ću biti bolja, vrednija, radnija….u ovom mesecu je sve dozvoljeno jer ipak je to mesec nade, očekivanja i strepnje…

 

 

_________________________

 

Autor:

Tatjana Stanišić…rodjena 1977 godine u Knjaževcu(istočna Srbija) gde i sada živim. Srednju ekonomsku školu sam završila u Zaječaru, a usled nedostatka finansijskih sredstava bivam primorana da radim. Zaposlila sam se i to ne u svojoj struci i nakon deset godina upisala Višu ekonomsku školu u Leskovcu i završila je. Trenutno sam nezaposlena.
Vlasnik mnogih dipoloma i nagrada na književnim konkursima poezije i proze.

Uglavnom čitam knjige popularne psihologije..Vodjena principima  poznatih autora, krećem na put samospoznaje i trudim se da ovo postane što bolje mesto za život. Volim da čitam  i u knjigama često nalazim beg od stvarnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Lips & Heels

online magazin

Pratite nas na društvenim mrežama

RSS RSS

%d bloggers like this: